U Raševcu duž administrativne linije nema useva koji ne uspeva - sve više malina, problem loš put
Meštani Raševca i drugih planinskih sela duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, duge sto kilometara, bave se poljoprivredom, i nema useva koji ne uspeva, a poslednjih godina sve je više zasada malina i drugog voća. Mnogo je mladih koji bi da se vrate u taj kraj, ali problem je loš put, koji svaka kiša dodatno ošteti.
Dvadesetak kilometara od Kuršumlije uz administrativnu liniju, protežu se stara sela koja su idealna za voćarstvo i stočarstvo. Doći do njih nije lako zbog lošeg puta, ali je njihova lepota vredna svakog truda. Braća Delibašić zajedno obrađuju 24 hektara, deo je pod malinom.
“Ima šest, sedam godina kako se bavimo malinarstvom. Maline su vrhunske i ovde sve što posadimo, proizvedemo uspeva“, priča Milutin Delibašić iz Raševca.
Milivoje Delibašić kaže da se bore, borba je za život.
“Imamo ovce ovde ja i moj brat šezdeset pet ovaca, ali da imamo neku pomoć od države još bi više napredovali“, ispričao je Milivoje.
Porodica Komnjenović živi samo od prihoda koji dobiju od malina. Sve u malinjaku rade sami, imaju siguran otkup, ali je transport, zbog lošeg puta, sve teži.
“Meni je dobra zarada zato što mi ne plaćamo radnike. Mi to sami ja i muž sami radimo, sami beremo“, kaže Slavica Komnjenović.
Loš put nije obeshrabrio Kostiće. Ovaj mladi bračni par je pre nekoliko godina zasadio 800 stabala dunje.
“Tu sam zasadio hektar i po zasada dunje. S porodicom obrađujem, oni su mi najveća podrška, podržavaju me u svemu što krenemo da radimo. Već su počele da stižu na rod, pečemo rakiju, nešto ide u konzum“, ispričao je Dragan Kostić iz Raševca.
Jovanka Živković iz tog sela priča da je prvi put pokušala ove godine da zasadi ren i da je u selu jedina što se toga tiče.
Dodaje da nema kontakt sa susednim albanskim selima.
“Ima neki stari čovek koji na pograničnom delu čuva stoku. Javi se on, to je ako ja sada krenem da obiđem šumu gore, on će da pozdravi dobar dan i ja mogu da pozdravim dobar dan. Nemaju ni meštani neku komunikaciju", kaže Jovanka Živković.
Oni koji su odlučili da stalno ostanu u selu suočavaju se sa brojnim problemima, koje rešavaju sami. Uz to su im zdravstvene i školske ustanove daleko.
“Ja bih posejao maline ovde, ali daleko je, loš put i ne mogu da to uradim jer sve što bi zaradio na gorivo bih dao“, navodi Dragan Vasiljević iz Raševca.
Asfaltni put je prvi korak ka povratku na selo, i to je i strateška investicija koja uz seoski razvoj podiže i standard čitavog društva.
Коментари