Fale radnici gotovo svih profila, plata nije uvek presudna

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije istakla je u razgovoru za RTS da nedostaje gotovo svih profila radnika u privredi, kao i da su zaposlenima, pored plata, važni i uslovi rada, mogućnost napredovanja i slobodni dani.

Da li pamtite ovakvu situaciju na tržištu? Ranije smo imali možda čak i arogantan odnos poslodavaca prema zaposlenom, nije tu bilo mnogo izbora – a ako mu se ne sviđaš on bi rekao "ima ko hoće, ko može da radi". Šta se to promenilo poslednje godine?

Sada se promenilo to što je došlo do velike fluktuacije radne snage i jednostavno dosta kadrova nam nedostaje u svim sektorima u privredi. Stopa nezaposlenosti dosta niža u odnosu na pre deset godina. Nedostaju ljudi, a privreda se razvila u svim segmentima, neki sektori više, neki manje i jednostavno sada smo u toj situaciji da svaki poslodavac na sve moguće načine pokušava da dođe do kvalitetnog kadra, a kada dođe do kvalitetnog kadra na sve moguće načine pokušava da ga zadrži.

Da li je u svim oblastima isto ili u nekim granama postoji posebna tražnja, recimo vozači, konobari ili slična zanimanja?

Svakako su građevinski sektor i ta zanatska zanimanja deficitarna u poslednjih nekoliko godina i oni su nekako u najkritičnijoj situaciji. Naravno, vozača uvek nedostaje, pogotovo u tim kategorijama za autobuse i kamione. I naravno, ugostiteljski sektor je sad, svake godine pred sezonu i kad počne sezona u problemu sa pronalaženjem zaposlenih iz razloga što opet dosta njih odlazi na neke primamljivije destinacije. Ljudi izračunaju da im se više isplati da negde odu preko da rade, iako su to duple smene i tome slično, ali jednostavno odvoje tri meseca života, rade od jutra do sutra, da bi posle imali neke benefite.

Mada svi su sektori u problemu, znači i trgovina, i uslužne delatnosti koje prate ugostiteljstvo, bukvalno svi osim IT sektora koji je realno u dobroj poziciji, mada i kod njih se sad dešava, na primer, da ljudi prelaze iz firme u firmu, da jednostavno traže neke druge stvari.

Šta poslodavci čine da zadrže dobre radnike i da li je to samo zarada u pitanju kao motiv ili ima još nekih zahteva da bi zaposleni ostali?

Postoje svakako ljudi kojima je zarada primarni motiv, to je sve individualno, međutim, u poslednje vreme je primećeno da ljudima dosta znači prijatno radno okruženje, fleksibilni uslovi rada u smislu da im se omogući rad od kuće, ukoliko to naravno priroda posla dozvoljava, da im se daju neki slobodni dani koji se neće računati kao godišnji odmor.

Jednostavno, svi poslodavci se trude da naprave neki prijatan ambijent što se pokazalo i da ljudima znači. Ipak, svako od nas provodi veliki deo vremena na poslu i ljudi jednostavno žele da se dobro osećaju, a samim tim kad se neko dobro oseća, produktivniji je, što je opet poslodavcu bitno zarad njegovog biznisa koji treba da se razvije.

Da li vam se čini da poslodavci više poštuju radnika, da je to neki partnerski odnos i da može da dođe i do dogovora, za razliku od ranije gde je to bilo surovo: "Nemaj više da dolaziš na posao, uzmi radnu knjižicu".

Poslodavaca ima i ovakvih i onakvih. I u ono vreme koje vi pominjete je bilo onih koji su se odnosili prema zaposlenima onako kako bi trebalo da se odnose, ali je bilo i onih drugih. Ali svakako sad je situacija više u korist zaposlenih, baš iz razloga što su oni sada dragoceni u svakom pogledu. Nema ih, a kada ih neko nađe u smislu da ih zaposi, onda nema stvari koje poslodavac neće učiniti da ga zzadrže, a da su mu na raspolaganju.

Svakako, to poštovanje među ljudima, to ne treba uopšte dovoditi u pitanje i mi, na primer, u Uniji poslodavaca imamo poslodavce koji ispunjavaju sve obaveze prema državi, poštuju sve kodekse i moralne i etičke i društvene. Sada, jednostavno, došlo je takvo vreme da i ovi drugi koji možda ranije to nisu radili, hteli-ne hteli, situacija ih je naterala da moraju i o tom aspektu voditi računa.

Pre dvadesetak, tridesetak godina, pa možda i sada, za neke je državni posao san snova, tu su neke privilegije koje poslodavci ne propisuju, ali se podrazumevaju. Da li je situacija ista i da li privatni sektor sada po zaradama malo prednjači, a državni više nije onako plaćen?

Ovo o čemu sve vreme pričamo je nekako dovelo do toga da su plate u privatnom sektoru počele da rastu, baš iz razloga što su poslodavci svesni da ako hoće dobar kadar, moraju adekvatno da ga plate. S druge strane, neka istraživanja pokazuju da jedan zaposleni iz privatnog sektora, na osnovu imena poreza i doprinosa koji se plaćaju, finansira tri zaposlena u državnom sektoru.

E sad, naravno, to je sve individualno, nekom je želja da se zaposli u državnoj firmi gde u malom broju slučajeva postoji mogućnost nekog napredovanja, da se usavršava. Opet, dosta ljudi se odlučuje za privatni sektor baš iz tog razloga da bi radili na sebi, da bi mogli jednostavno da steknu neka znanja i veštine i da jednog dana možda naprave neki svoj biznis ili tome slično.