Oko: Poplave, ponovo – zemlja je "sita", porast vodostaja velikih reka u narednih 24 časa

Poplave u Srbiji iz kuća su isterale meštane najugroženijih opština. Vanredno je u više od 50 opština i gradova. Kiša i bujični potoci, reke, oštetili su puteve, nosili mostove, ugasili struju, zavrnuli pijaću vodu, pokrenuli klizišta i odrone.

Direktor JP "Srbijavode" Goran Puzović rekao je u emisiji Oko da je za tri dana u većem delu šumadijskih opština palo preko 150 litara kiše.

"Ono što želim da istaknem je da je održan sastanak u Sektoru za vanredne situacije i napravljena je koordinacija, svi ljudi su bili na terenu tri dana pre početka ovog talasa", dodao je Puzović.

Šta je specifično kod ovih padavina

Specifično kod ovih padavina, prema Puzovićevim rečima, jeste što su "tačkaste" i što svakog dana zakače neki drugi deo Srbije i obično se vrate posle dva-tri dana.

"Ne dobijamo vreme da popravimo objekte koji su oštećeni, već samo da zakrpimo, da izdržimo taj talas", kaže Puzović.

Tvrdi da ovaj talas nije mogao da se spreči, zato što je u pitanju ekstremna količina padavina.

Zemlja je "sita", porast vodostaja u narednih 24 časa 

Kada se radi o porastu vodostaja reka, Puzović kaže da dolazi do akumulacije i da sve što je padalo sedam dana kroz razne potoke ide ka velikim rekama.

"Moć upijanja više ne postoji, sve što padne kao sa betona odlazi kroz doline ka velikim rekama. Zemlja je sita i u narednih 24 sata očekuje se porast vodostaja", navodi Puzović.

Ipak, napominje da na velikim rekama neće biti velikih problema.

"Mi na velikim rekama imamo izgrađene ozbiljne objekte koji brane sve te uređene delove. Sve ovo što se javlja, sve je na neuređenim delovima, u kasetama koje nisu zatvorene", objašnjava Puzović.

Ko je nadležan

Što se tiče nadležnosti, Puzović navodi da je su vode prvog reda u nadležnosti "Srbijavoda" i "Voda Vojvodine", dok su vodotokovi drugog reda, kojih ima više od 12.000, u nadležnosti lokalnih samouprava.

"Ali mi ne možemo njih da ostavimo same. Dakle mi iz Sektora, i Srbijavoda, instituta, i sve druge institucije će pomoći lokalnim samoupravama da iz ovoga izađu", poručio je Puzović.

"Građani najpre ne žele da se evakuišu, potom spasioce čekaju mnogo teži uslovi"

Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić rekao je da na terenu nailaze na različite situacije – da građani ne žele da se evakuišu do određenog momenta, ali onda kada vide da je opasnost veoma ozbiljna, onda spasioci dolaze u mnogo težim uslovima rizikujući i sopstveni i živote ljudi koje spasavaju.

“Sa druge strane, ono što je mene zaista oduševilo jeste odlična energija i zajednički rad državnih organa i lokalnih samouprava. Video sam nekoliko mladih ljudi koji pune džakove sa peskom, onako raspoloženo i zadovoljni što mogu da pomognu svojoj zemlji, svom gradu“, istakao je Čaušić.

Navodeći da u vodama viđa bačenu belu tehniku i školjke od automobila, napominje da smo svi subjekti zaštite i spasavanja, i da svi, od države preko lokalne samouprave do pojedinaca, moramo da budemo odgovorniji zato što će priroda kad-tad da nam vrati.

"Radilo se na donjim tokovima, ali to nije dovoljno"

Profesor Šumarskog fakulteta Stanimir Kostadinov je rekao da su najveći uzrok velike padavine, ali da je moglo da bude znatno manje štete da su slivovi uređeni i da je smanjen intenzitet erozije.

"To se smanjuje protiverozionim radovima. Kod nas se poslednjih godina uglavnom radilo u hidrografskoj mreži i mreži u donjim tokovima, i tu su postignuti rezultati. Međutim, to nije dovoljno. Neophodno je da se kontinuirano radi na izvođenju protiverozionih radova kao jedine prave preventive protiv bujičnih poplava", objašnjava Kostadinov.

Prevencija jeftinija od buduće štete

Neophodna je, ističe profesor, promena hidroloških uslova, do koje se dolazi pošumljavanjem, podizanjem voćnjaka sa terasama i određenim načinom korišćenja zemljišta.

Prevencija jeftinija od buduće štete, zaključio je Kostadinov.