Reagovanje Kolegijuma RTS-a povodom pritisaka na Javni servis

U prilično dugom vremenskom periodu zaposleni u RTS-u izloženi su raznim oblicima nasilja ‒ od nasilnog upada s testerama u zgradu RTS-a i redovnih protesta ispred zgrade Javnog servisa, pa sve do verbalnog nasilja na javnim mestima i huškanja mnogih političara, drugih medija i društvenih mreža.

To nasilje je neretko praćeno i ozbiljnim pretnjama i pozivima na linč zaposlenih. Kreće se u rasponu od pominjanja dugih cevi i tvrdnji da bi RTS i danas bio „legitiman“ vojni cilj kao i u vreme NATO-vog bombardovanja, kada je u našoj kući ubijeno šesnaestoro ljudi, pa do pretnji zaposlenima da će ostati bez posla kad „zdrave snage“ u RTS-u, uz pomoć ulice, preuzmu Javni servis.

Svi ovi pritisci imaju u osnovi sličnu pozadinu – pokušaj da se na RTS gleda kao na polugu, ili batinu, putem čega se, mimo ustavnih i regularnih puteva, dolazi na vlast.

S obzirom na to da od novinarskih udruženja, kao ni sa raznih evropskih adresa, gotovo nikada ne stižu reakcije na ovakvu vrstu nasilja nad našom kućom (na svim tim adresama inače burno reaguju ako u dvorište neke druge televizije padne poneki letak preteće sadržine), vredelo bi sve učesnike u javnom prostoru podsetiti na neke činjenice.

• Na Javnom servisu postoji nulta tolerancija za svaki oblik nasilja na ekranu i van njega. Za govor mržnje i agresiju u našim programima nema mesta. RTS nije mesto za dilere mržnje i netrpeljivosti.

• Ne postoji nijedna inicijativa ili akcija protiv bilo kog oblika nasilja ili neke druge negativne pojave, ili za pomoć ugroženima i lečenje teško obolelih, a da RTS u takvu akciju nije aktivno uključen, i to kontinuirano.

Samo neki od primera su da je RTS, uz Ministarstvo prosvete, pokretač kampanje protiv vršnjačkog nasilja (pokrenute još 2018. godine), kao i izgradnje treće Sigurne kuće za žene i decu, žrtve porodičnog nasilja 2011. godine sredstvima prikupljenim u humanitarnoj akciji RTS-a pod nazivom "Gradimo sigurnu kuću".

• Svoj posao obavljamo bez tabloidizacije ili svireposti karakteristične za većinu ovdašnjih medija.

• Na RTS-u nema mesta za rijalitije u kojima se podilazi primitivizmu, najnižim strastima i gledaocima nudi štimung „plavog mosta“.

• RTS podržava svaku akciju razoružavanja društva, ali istovremeno svojim programom pokušava da utiče i na verbalno razoružavanje učesnika u javnim raspravama. Pristojnim i nenavijačkim tonom naših debatnih emisija nastojimo da ne podstičemo brutalizaciju političkog života.

Istovremeno, RTS ne može biti odgovoran što u srpskom društvu među političkim akterima nema dovoljno poštovanja, uvažavanja i dijaloga i što ta činjenica ponekad postaje bolno vidljiva, pogotovo u skupštinskim prenosima, na šta ne možemo da utičemo.

• Krajnje je nemoralno dovoditi ispred RTS-a nezadovoljne građane u proteste koji su započeti kao protesti protiv nasilja inicirani masakrima u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu. Stavljati našu kuću makar i u najširi kontekst ovih događaja ne ubraja se u postupke za koje ima mesta u bilo kakvom katalogu morala i časti.

• Rasprave o tome kako Javni servis može da bude bolji uvek su dobrodošle. Ponekad se, međutim, čini da u Srbiji nema važnijeg posla od pokušaja da se destabilizuje ili uništi Javni servis. Na tom zadatku se najčešće okupljaju mnogi koji inače ne dele ništa zajedničko, osim namere da umarširaju u program, poslovanje, ili uređivačku politiku RTS-a.

• Blokade RTS-a nemaju nikakve veze sa borbom za „više istine“ na Javnom servisu. Neki od onih koji danas u Skupštini i na ulici pozivaju na blokadu Javnog servisa zbog navodnog „manjka istine“ svojevremeno su zahtevali ukidanje ili prepravljanje čitavih serija ili novinara koji im nisu bili po volji dok su bili na vlasti.

• RTS redovno izveštava sa protesta koji se održavaju pod nazivom „Stop nasilju“, kao i sa svih ostalih sličnih skupova. Nebrojano puta do sada, u redovnim informativnim emisijama izvestili smo šta su ciljevi ovih protesta, a u redovnim debatnim emisijama organizatori protesta imali su priliku da govore o tome zašto su pozvali građane na ovakva okupljanja.

Zahtev da sa tih skupova izveštavamo tako što bismo ličili na druge televizije koje su uvele potpuno novi novinarski žanr – izveštavanje sa učestvovanjem i podstrekivanjem – grub je pokušaj mešanja u uređivačku politiku naše kuće i zloupotreba ovakvih skupova.

• Svako ko se sprema da ruši našu kuću sa bilo koje strane političke scene trebalo bi da se podseti onoga što je već mnogo puta pomenuto kada je RTS u pitanju – nema tog javnog servisa na svetu čiji je program po volji vladajućih ili opozicionih stranaka.

Po jednima je jasno primetan manjak poslušnosti, a po drugima pak ‒ višak. Kriterijum onda uspostavlja, kao i slučaju političkih izbora, broj građana koji veruje određenom programu. Na takvom građanskom testu program RTS-a svakog dana dobija poverenje miliona građana ostajući brana primitivizmu, ali i stub pristojnosti i normalnosti u srpskom društvu. Javni servis je tačka oslonca srpskog javnog mnjenja i svako razaranje te tačke otkriva nečije planove čiji domet nadilazi okvire RTS-a i tiče se sudbine svakog građanina.