Prvi put s ocem na kampovanju – tamo gde je svet bez mobilnog telefona
U vremenu gde je najvredniji resurs upravo vreme, mnogi roditelji bi se odrekli mnogo toga samo da više vremena provode sa svojom decom. Sutra će u svetu i kod nas biti obeležen Međunarodni dan porodice, osnovne ćelije društva i simbola zajednice. Mirko Mitrović otac četvoro dece i organizator kampova "Prvi put s ocem" ističe da se forma porodice promenila, da je sve manje vremena za nju zbog čega svi osećamo patnju i frustraciju. Kaže da je njemu trebao kamp, zajednica gde može da bude neko bezbedno mesto, van komfora da se emotivno povezuje s decom, da bude bolji kao roditelj. Naglašava da su aktivnosti takve da deci na kampu ne pada napamet da uzmu mobilni telefon.
Mirko Mitrović ističe da ne može da zamisli dan bez porodice, jer je ona prva zajednica od svih drugih koje ćemo imati kasnije u životu.
"Porodica je tu da nas izgradi, da postanemo ono što jesmo i na kraju porodica je ta koja nas na ovom životnom putu dočeka i isprati na kraju. Kad god je teško u životu nećemo se obratiti prvo kolegi s posla nego nekom članu porodice. Mi danas to često malo zaboravimo, malo smo ljuti na roditelje, na decu, ali kad je teško onda se to vidi", ukazuje Mitrović.
Kaže da se u 21. veku promenila forma porodice, da se odnosi ne menjaju, ali da je sve manje vremena za porodicu zbog čega svi osećamo patnju i frustraciju.
Mitrović ukazuje da je njemu trebao kamp, zajednica gde može da bude neko bezbedno mesto, van komfora da se emotivno povezuje s decom, da bude bolji kao roditelj.
"Prvo sam ispričao prijateljima svoju ideju, oni su se priključili, a onda su prijatelji zvali prijatelje, i tako se to širilo", navodi Mitrović.
Imaju više lokacija kampova, na planini Maljen, novi kamp u mestu Družetić, zatim u Istočnoj Srbiji, na Staroj planini, Tari, Kopaoniku.
"To bude produžen vikend, a sada je kamp bio pet dana, pošto majski praznici dozvoljavaju malo više vremena. To je i dovoljno ne treba duže", smatra Mitrović.
Šta roditelji i deca rade u kampu
Objašnjava da se oni kampovanjem izmeštaju u potpuno drugi svet, u planinu gde moraju da podele svoje uloge da bi funkcionisali. Tako u tim situacijama budu tri do četiri ekipe, a deca gledaju očeve i majke koji nose te aktivnosti.
"Kako funkcionišu, kako se dogovaraju, kako kad je teško, dune vetar pa odnese nešto, padne. Deca imaju priliku da vide kako su roditelji aktivni, dele sadržaje i to je ono što nam nedostaje u svakodnevnom životu. Očevi sve bitke vode i gube na poslu, dete ne može to da vidi, da se identifikuje s očevim pobedama ili padovima. Te informacije trebaju deci, oni oca vide kad uveče dođe i sedne ispred te-vea, a takav im nije nikakav uzor", ističe Mitrović.
Na kampovanje dolaze očevi s decom različitog uzrasta. Spektar aktivnosti je takav da deci ne pada napamet da uzmu mobilni telefon.
Takođe imaju i razne edukacije o tome koliko nije dobro provoditi više sati dnevno na telefonu.
"Na kraju krajeva, ako i to ne upali, tamo gde idemo nema signala", poručuje Mitrović.
Коментари