Sve više domova za stare svojevrsni palijativni centri, da li se zato prave liste čekanja

U domu za stare na Miljakovcu korisnici pre doručka urade obavezne vežbe. Kada je lepo vreme i šetaju. Rutina koja već tri godine Bojani Čuković pomaže da ostane aktivna.

"Razdrmamo se, rasklimamo se, jako su važne te vežbe rukama, nogama, pa vežbe sa saginjanjem, stojeći, pa onda kao beremo neke jabuke, i tako napravimo da nam to bude lepo", kaže Bojana.

Sve ove vežbe su deo medicinske nege. Međutim, samo tri do pet odsto privatnih domova ima ovu uslugu uz poštovanje propisa. Nemaju je ni svi državni domovi, tvrde upućeni.

Zbog medicinske nege, kako kažu zaposleni u domu na Miljakovcu, i kod njih postoje liste čekanja. Kapacitet ustanove je oko 30 korisnika.

"Ta nega podrazumeva svakodnevnu brigu, kupanje, presvlačenje, imamo i stalno zaposlenog lekara koji brine o stanju i zdravlju korisnika, stalno zaposlenog fizioterapeuta koji odrađuje grupne vežbe, pa i individualne", kaže fizioterapeut doma Tanja Đorđević.

Prema informacijama iz razgovora sa drugim kolegama, kaže Đorđevićeva, stiče se utisak da nemaju svi domovi kvalifikovane sestre i lekare. 

Lekar mora da bude dostupan 24 sata

Da bi ustanova bila registrovana kao dom koji pruža medicinsku negu, mora da ima stalno zaposlenog lekara opšte medicine, fizioterapeuta i ordinaciju u okviru ustanove. Lekar mora da bude dostupan 24 sata i da na dnevnom nivou pregleda korisnike.

To su domovi koji su registrovani za pružanje usluga opšte medicine. Neke ustanove socijalne zaštite imaju registrovane ambulante, ali to nije isto.

"Ambulanta podrazumeva samo medicinske sestre, a ordinacija opšte medicine podrazumeva lekara opšte prakse u stalnom radnom odnosu. Nisu uslovi jednostavni, košta i taj lekar opšte prakse, košta i izgradnja te ordinacije, održavanje i sve ostalo, ali to otvara niz mogućnosti da se pruži veći kvalitet usluge", kaže Radoslav Milovanović iz Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite.

Teško do doma za manje od 700 evra 

Medicinska nega se posebno naplaćuje, od 10.000 do 30.000 dinara. Bez obzira na to, ovi domovi su traženiji i liste čekanja nisu retkost. Kada se tome dodaju i ostale usluge, za manje od 700 evra teško je naći dom koji ima kvalitetnu medicinsku uslugu i osoblje, kažu u Udruženju privatnih domova.

Zbrinjavaju se i palijativni pacijenti. Međutim, prema saznanjima Udruženja, mnogi domovi pružaju tu uslugu iako nisu registrovani za opštu medicinu.

"Ja propagiram da sve ustanove socijalne zaštite iz dana u dan polako pređu u ustanove socijalno-zdravstvene zaštite, jer je našim najstarijima to više nego neophodno", kaže Milovanović.

Na pitanja koliko je tačno domova registrovano za pružanje medicinskih usluga i zašto je pružaju i oni koji ne bi smeli, od Ministarstva za socijalnu zaštitu nismo dobili odgovore.

Ne postoji propis koji obavezuje ustanove socijalne zaštite da moraju da imaju i uslugu medicinske nege, ali, iako nemaju lekara u domu, mnoge ustanove i to nude.

Zbog toga je važno znati da dom koji nudi i palijativno zbrinjavanje mora da bude registrovan za opštu medicinu.