Srpskom vojničkom groblju u Češkoj predstoji obnova – projekat urađen, čeka se dozvola

Logor Jindrihovice, bio je najveći koncentracioni logor na teritoriji Austrougarske kroz koji je prošlo blizu 40.000 zarobljenika. Najviše zarobljenih bilo je iz Srbije i to ne samo vojnika, već i civila. Austrougarska vojska ih je deportovala železnicom u logor. Sudbinu su delili sa Rusima, Litvancima, Rumunima, ali i Italijanima.

"Zahvaljujući dobrim odnosima kralja Aleksandra Karađorđevića i prvog Čekoslovačkog predsednika Tomaša Garika Masarika, na mestu gde je trebalo da bude izgrađen vodotoranj, iznad samog logora odlučeno je da se pretvori u Spomen-kosturnicu", navodi njegova ekselencija Berislav Vekuć, ambasador Srbije u Pragu.

Na Spomen-kosturnici, uklesano je da tu počiva 7.100 Jugoslovena i 189 Rusa, umrlih za otadžbinu u Austro-Ugarskom ropstvu u Prvom svetskom ratu.

"Jedan sam od inicijatora da se to promeni. Treba da stoji Srba, a ne Jugoslovena. U to vreme, više od polovine tadašnje Jugoslavije bilo je u sastavu Austrougarske. Nesrećnici koji su ovde ostavili svoje kosti, nisu ni znali za Jugoslaviju", priča Dejan Ranđelović, čuvar Srpskog vojničkog groblja u Jindrihovicama.

Čeka se dozvola za rekonstrukciju 

Spomen-kosturnica se nalazi u planinskom kraju i zbog vlage i vremena neophodna je rekonstrukcija. Projekat je urađen, ali se čeka građevinska dozvola.

"Kada smo predali zahteve za građevinsku dozvolu za početak rekonstrukcije, suočili smo se u vlasničkim listovima u katastru i dalje stoji da je to Savezna Republika Jugoslavija. Prolazimo kroz tešku administrativnu priču vezanu sa kolegama iz katastra u Sokolovu u Pragu", navodi ambasador Srbije u Pragu.

Dok advokatski tim Srbije ne izdejstvuje građevinsku dozvolu za rekonstrukciju Spomen-kosturnice u Jindrihovicama, recimo da je zemljište i prostor na kome se nalazi mauzolej iz Prvog svetskog rata u vlasništvu Srbije.