Ekonomske posledice NATO bombardovanja osećaju se i danas – postoji li način za naknadu štete

Ni gotovo četvrt veka od početka bombardovanja nema preciznih podataka o tome koliko je ljudi izgubilo život. Nema ni zvanične računice koliko je jedanaest nedelja pod naletima NATO bombi koštalo tadašnju Jugoslaviju. Ono što se povremeno u javnosti objavljivalo jesu analize nevladinih organizacija, a na njih su se često pozivali i zvaničnici. Među prvima, procenu je nekoliko nedelja uoči donatorske konfrencije u Briselu izneo tadašnji predsednik.

"Činjenica da je Buš potpisao dokument koji nas kvalifikuje za primanje ekonomske pomoći. Ta pomoć je mala reč je o 50 miliona dolara, ona je izuzetno mala u odnosu na 30 milijardi dolara ukupne štete po proceni G17+ od čega su samo tri milijarde na EPS", rekao je 2002. godine predsednik SRJ Vojislav Koštunica.

Češće pominjani iznos materijalne štete jeste 100 milijardi. Iako razlika u procenama nije mala, pri računici, kažu upućeni, treba uzeti u obzir i izgubljeni humani kapital, persektivu i dugoročne posledice.

"Najveće štete su pogodile one preduzeća i delatnosti koja su direktno bila izloženi bombardovanju. To su preduzeća iz oblasti industrije koja je povezana sa vojskom, iz oblasti infrastrukture i slično, ali da kažem štete koje je bombardovanje pričinilo su nekoliko puta manje nego one koje sankcijama izazvane. Osim te štete postojale su i druge koje se ispoljavaju kroz BDP koji bi bio ostvaren da nije bilo bombardovanja i BDP koji je stvarno ostvaren", rekao je profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

"Počeo je taj BDP da se oporavlja, 1995, 1996, 1997. i 1998 je takođe bio rast, da bi bombardovanje to prekinulo. Tada je bio pad privredne aktivnosti oko 18 posto. Direktno je prekinut taj oporavak. To je prva posledica, a druga je što pored toga što je privreda značjano se devastirala i pre samog bombardovanja jednostavno uništena je infrastruktura", naveo je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Tokom bombardovanja srušeno 500 kilometara puteva i pruga

Bilans uništene infrastrukture tokom NATO bombardovanja 2006. iznela je Građevinska direkcija Srbije. Srušena su ili oštećena 44 mosta, 500 kilometara puteva i pruga, 148 objekata visokogradnje. Ova studija nije obuhvatila štetu na privatnim zgradama i kućama.

"Postavlja se pitanje šta bi bilo kad bi bilo. Ali ono što je činjenica ta sredstva koja su ulagana u obnovu infrastrukture. Kada bi se ulagao u privredu, pod uslovom da je došlo do otvaranja spoljnom svetu, ka integraciji u međunarodne tokove, sigurno bi to bio dodatni podstrek i da bi smo danas imali bolju situaciju".

Situacija u kojoj se Srbija našla po završetku rata bila je oslikana i u tekstu britanskog dnevnog lista - navedeno je da je, na primer, bombardovanje "Zastave" u Kragujevcu NATO koštalo šest miliona, a obnova razorenih pogona našu zemlju 46. U godinama rekonstrukcije više puta se čula ideja da se od 19 članica saveza traži odšteta.

"Teško je govoriti o kompenzaciji ili odšteti ukoliko ne postoji jasno pravno određeno ili međunarodno pravno određeno ko je krivac. Ne postoji organi ili telo koje će obavezati NATO da isplati bilo kakvu kompenzaciju. Moguće je bilo tužiti pojedinačne zemlje za odštete međunarodnom krivičnom sudu, međutim SAD nisu prihvatile, nisu potpisale ratifikovale status Međunarodnog krivičnog suda jednim delom i zbog upravo mogućnosti koja je 2000. bila realna da je tadašnja Jugoslavija tuži NATO i pojedine države za bombardovanje", naveo je Dragan Bisenić, novinar i diplomata.

SAD su se, kaže, u praksi češće okretale modelu "stejt bildinga", odnosno pomoći u izgradnji i obnovi nekada neprijateljske države po završetku rata. Nije retkost ni da se poboljšanjem političkih odnosa utiče na ekonomsko osnaživanje razorene zemlje, kao, na primer, u slučaju Vijetnama.