24. 03. 2023.
17:33
Вучевић положио венац у касарни "Стефан Немања" у Рашки
Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић положио је венац крај спомен-обележја "Херојима 37. моторизоване бригаде" у касарни "Стефан Немања" у Рашки, поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије.
Министар одбране положио је венац у пратњи заменика команданта Копнене војске генерал-мајора Слађана Стаменковића и команданта Друге бригаде КоВ бригадног генерала Синише Сташевића.
Вучевић је истакао је да је важно да познајемо историју свога народа да бисмо били оно што јесмо, саопштило је ресорно министарство.
Опширније
Краће
24. 03. 2023.
17:23
Војска Србије обележила Дан сећања на страдале у НАТО агресији
Дан сећања на страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију обележен је комеморативним скуповима у командама, јединицама и установама Војске Србије и полагањем венаца и цвећа крај спомен-обележја погинулим припадницима Војске Југославије.
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић је учествовао на комеморативном скупу у касарни "Бањица" у Београду и том приликом положио венац крај спомен-обележја погинулим припадницима ракетних јединица ПВО у НАТО агресији на СРЈ.
Одајући пошту страдалима у бомбардовању које је почело на данашњи дан пре 24 године, генерал Мојсиловић је истакао да припадници Војске Србије с поносом чувају успомену на војнике и полицајце који су животе положили бранећи отаџбину, али и на све који су невино страдали у бруталном акту агресије на суверену земљу.
Припадници Војске Србије су узели учешће и у комеморативним активностима у свим гарнизонима и гарнизонским местима, које су, поводом Дана сећања, организовали градови и општине, борачке и друге организације које негују војничке традиције.
Опширније
Краће
24. 03. 2023.
16:35
Брнабић: Никада нећемо заборавити НАТО агресију
Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је да никада нећемо заборавити НАТО агресију 1999. године.
"На данашњи дан, пре 24 године, започела је НАТО агресија на тадашњу СРЈ. Никада нећемо заборавити" написала је Брнабић на свом Твитер налогу.
Уз поруку, поделила је и видео запис бомбардовања 1999. године, уз речи како је Србија тада, у срцу Европе, била мета напада 78 дана, као и да је број жртава око 4.000 људи.
Убијено је 89 деце, страдало је 1.008 припадника безбедносних служби, 659 припадника војске, 349 припадника полиције, а уништено је 25.000 стамбених објеката, наводи се у снимку.
Било је 2.300 ваздушних напада на Србију, разорено је 18 дечијих вртића, 19 болница, 20 домова здравља, 44 моста, 69 школа, 76 споменика културе, и додаје: "Србија неће заборавити 1999. годину".
24. 03. 2023.
16:19
Комеморативни скуп у касарни "Југовићево", положени венци на спомен-обележје
Потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић положио је, у име Владе АП Војводине, у касарни "Југовићево", венац на спомен-обележје страдалима у НАТО агресији на СРЈ.
У тој касарни одржан је комеморативни скуп јединица из Гарнизона Нови Сад, а скупу је присуствовао и градоначленик Новог Сада Милош Ђурић.
Градоначелник Новог Сада је подсетио да су у Новом Саду срушена сва три моста, сравњена је са земљом зграда Телевизије Нови Сад, више од 10 пута гађана је Рафинерија, било је много цивилних и војних жртава.
"Никада не треба да заборавимо шта нам је учињено у тих 78 дана. Не треба да заборавимо на све жртве Новосађана и на све жртве целокупне наше државе. Не треба да заборавимо на материјалну штету насталу током НАТО агресије", поручио је градоначелних Ћурић.
Командант Прве бригаде копнене војске бригадни генерал Зоран Насковић рекао је да је важно да не заборавимо погинуле и додао да је Војска СРЈ тада оправдала поверење својих грађана, а да Војска Србије оправдава поверење данас.
Опширније
Краће
24. 03. 2023.
16:00
Лакапел: Бомбардовање Србије било је велика грешка међународне заједнице
Члан Европског парламента Жан-Лин Лакапел оценио је да је бомбардовање Србије 1999. године било велика грешка међународне заједнице и свих оних који су у томе учестовали.
Лакапел је у интервју за Танјуг истакао да је одао почаст жртвама које су погинуле током НАТО бомбардовања и додао да није случајност што је на данашњи дан посетио Србију.
"Ишао сам да положим венац на гроб мале Милице која је погинула и да одам почаст страдалим новинарима", рекао је он.
Опширније
Краће
Код спомен крста, посвећеног страдалим Србима у НАТО бомбардовању и током егзодуса након 1999. године, Срби из Грачанице и других српских средина одали су им почаст и положили цвеће.
Годишњица почетка НАТО бомбардовања обележена је и у Звечану, полагањем венаца на споменик настрадалим грађанима у периоду од 1998. до 2001. године.
Опширније
Краће
Гулић: НАТО агресија била завршни чин једне дуготрајне кризе
Историчар Милан Гулић каже да је НАТО агресија представљала само завршни чин једне дуготрајне кризе која постоји на Косову и Метохији, која се изражавала кроз албански сепаратизам, и која је трајала од ослобођења тог подручја у Балканским ратовима.
Деведесетих година став Запада према Србима се већ у првој половини деценије формирао као непријатељски и једностран, указује Гулић и подсећа на ваздушне ударе на Републику Српску Крајину и Републику Српску.
Када је реч о преговорима у Рамбујеу, Гулић каже да је Југославији тамо понуђено нешто што било која суверена држава у принципу не би могла да прихвати.
Многи праве паралелу између агресије на Југославију и данас на Украјину, али Гулић сматра да никако не би могло да се прави то поређење.
"Постоји велика разлика у времену и у околностима и у нечијим циљевима и у томе шта се на терену дешавало, какав је био увод и тако даље. Ја та два рата не бих поредио", закључио је Гулић.
Разговор Драгане Биберовић са Миланом Гулићем
Опширније
Краће
Селаковић положио венац код споменика деци страдалој у НАТО агресији
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић положио је венац у београдском парку Ташмајдан код споменика деци страдалој током НАТО агресије.
Полагању венаца присуствовали су и градски менаџер Мирослав Чучковић, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко, припадници Војске Србије и полиције, породице страдалих и други.
Опширније
Краће
Доктор Горан Васић, општи хирург из КБЦ "Др Драгиша Мишовић", установе која је погођена у бомбардовању 1999. године, каже за РТС да је то било трауматично за све запослене, али да су били у операционој сали и када су се чуле сирене и када су се чуле бомбе које су падале.
"Педесет осмог дана бомбардовања, у 50 минута иза поноћи, пала је бомба у саму зграду неурологије и направила кратер од седам метара. Збрисана је зграда неурологије", сећа се Васић.
Опширније
Краће
Историчар Предраг Марковић каже да је напад НАТО Алијансе 24. марта 1999. године злочин и да је тада умрло међународно право.
Тада је, додаје, једна велика сила одлучила да има право да одлучује ко ће да буде бомбардован, а ко ће да буде награђен.
Опширније
Краће
Обележавање Дана сећања на Тргу Светог Ђорђа у Сомбору
Централна манифестација обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији, којој ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, биће одржана у Сомбору. Директан пренос на Првом програму Радио-телевизије Србије.
Обележавању Дана сећања на Тргу Светог Ђорђа у Сомбору, са почетком у 18.00 часова, присуствоваће поред грађана и патријарх Порфирије, председник Републике Српске Милорад Додик, посланици Скупштине Србије, министри у Влади Србије и Републике Српске.
Сомбор је био град где су пале прве бомбе и људски животи. Једна од првих испаљених крстарећих ракета на СР Југославију погодила је, у вечерњим часовима 24. марта, сомборски војни аеродром, пет минута пре службено одређеног времена почетка напада.
Опширније
Краће
Borbeni avioni Severnoatlantske alijanse uzletali su sa brodova u Jadranu, iz vazduhoplovnih baza u Italiji, iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
Tadašnji komandant aerodroma Golubovci general u penziji dr Luka Kastratović naglašava da je bombardovanje počelo u 19.45 gađanjem više ciljeva širom SR Jugoslavije.
"U Crnoj Gori to su bili garnizon Danilovgrad, kasarna gde je poginula prva žrtva vojnik iz Beograda, aerodrom Golubovci, rt Arza i naše stanice VOJIN na Lovćenu , po Kopaoniku i po celoj Srbiji", navodi Kastratović.
General Milomir Miladinović, bivši načelnik Odeljenja za mobilizaciju, regrutovanje i popunu Vojske Jugoslavije kaže da je tokom agresije bilo 27.0000 avio-poleta je ili 300 dnevno.
Nismo verovali da može do tako nečega da dođe. Prosto je neverovatno da na kraju 20. veka tako nešto doživimo, dodaje Miladinović.
Bio je to prvi put da je NATO primenio vojnu silu bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
"Kao što je poznato Savet bezbednosti je jedini organ međunarodne zajednice koji može da donese takvu odluku. Takva odluka nije doneta, jer nije uopšte to pitanje stavljeno na dnevni red i zbog toga mi smatramo da je ta agresija izvršena ilegalno", kaže dr Prvoslav Davinić, direktor UN Sektora za razoružanje i međunarodnu bezbednost od 1993. do 1999. godine.
Politika svršenog čina u Rambujeu
Odbijanje Jugoslavije da potpiše sporazum u Rambujeu NATO je upotrebio kao opravdanje za primenu sile. Pregovorima su prisustvovali izaslanik SAD Kristofer Hil i tadašnji potpredsednik Savezne vlade SRJ Nikola Šainović. Dvadeset četiri godine se pitamo da li je rat mogao da se izbegne.
"Druga runda pregovora koja se odvijala u Rambujeu, u Parizu. Mi smo se sastali Milutinović, Kristofer i ja. Milutinović je predložio kao alternativu celom ovom naporu da SRJ i Srbija uđu u NATO pod uslovom da uđe cela sa obrazloženjem ako vam je stalo do Kosova evo cela Srbija, samo nam nemojte odvajati Kosovo. Dobili smo odgovor da to uopšte nije tema", ističe Šainović.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata. Uništeni su aerodromi, mostovi, putevi, industrijska postrojenja, bolnice, škole, spomenici kulture, vojni objekti. Procenjuje se da je ekonomska šteta 100 milijardi dolara .
Ministar spoljnih poslova SRJ 1999. godine Živadin Jovanović podseća da je država tužila lidere zemalja članica NATO pakta, pre svega lidere SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i nekih drugih zemalja. Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je tužbu, jer se proglasio nenadležnim.
NATO agresija je okončana 10. juna 1999. godine potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Nakon povlačenja jugoslovenske vojske Kosovo je napustilo više od 160.000 Srba i 24.000 Roma.
Коментари