Devetnaest godina od martovskog pogroma na KiM

Pre 19 godina, u medijima na Kosovu i Metohiji pojavila se informacija da su se u reci Ibar u Severnoj Mitrovici utopila trojica dečaka albanske nacionalnosti koje su, navodno, napali Srbi. Usledio je martovski pogrom u kome su Srbi sa Kosova i Metohije ubijani i proterivani, a njihova imovina i kulturno nasleđe spaljeni i uništeni.

Albanska verzija nesreće u kojoj su stradala tri albanska dečaka bila je povod za veliki pogrom koji su kosovski Albanci počinili nad Srbima sa Kosova i Metohije, drugi posle agresije NATO-a iz 1999. godine.

Usledilo je trodnevno nasilje koje je crvenim slovima upisano u srpsku istoriju, ali i međunarodno pravo - 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije zauzdalo albanske ekstremiste.

Od ranog jutra 17. marta krenuli su napadi na Srbe širom Kosova i Metohije: u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici... Osim brojnih srpskih domova, rušene su i paljene srpske crkve i manastiri.

Istog dana u večernjim satima iz Unmika su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rekao, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a nasilje je okarakterisao kao etničko čišćenje.

Zvanični broj žrtava iz izveštaja Unmika iz aprila 2004. godine je devetnaest. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela u prištinskoj mrtvačnici. Prema novijim izveštajima, ukupno je stradalo najmanje 27 osoba, više od 900 je povređeno.

Uništeno je 35 pravoslavnih crkava i manastira, a proterano više od 4.000 Srba. Većina se, kao i oni proterani 1999, nikada nije vratila u svoje domove. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela.

Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti i Evropska unija. Devetnaest godina kasnije nema ni glasa o eventualnim novim detaljima istrage, a organizatori nisu otkriveni.