Dete koje je svedok porodičnog nasilja je i žrtva, zahtev za izmenu zakonskih rešenja

U slučaju u Vršcu, gde je otac ubio dvogodišnju ćerku pa sebe, zaštitnik građana utvrdio je propuste u radu nadležnih. Centar za socijalni rad je, kaže, po prijavi majke da je suprug maltretira utvrdio visok rizik od ponavljanja nasilja i izradio plan mera zaštite za nju, ali ne i za dete. Nad devojčicom, koja je prisustvovala porodičnom nasilju, otac je dobio starateljstvo, a onda joj oduzeo život.

"Poslednji slučaj ubistva deteta desio se u Zaječaru, on se desio na taj način što je majčin partner ubio njeno dete. Prethodni slučaj je bio Vršac, a pre toga Leskovac. U pitanju su u prva dva slučaja deca do dve godine, koja su ubijena na najdrastičniji mogući način. Jedno je umrlo od posledica prebijanja, a drugo je udavljeno. Ono što mi želimo to je da se deca koja prisustvuju nasilju, bez obzira na to da li trpe nasilje ili ne, tretiraju kao žrtve nasilja", smatra Zoran Pašalić, zaštitnik građana.

Deca u većini slučajeva svedoče nasilju. Međutim, u svega šest odsto slučajeva njima se izriče hitna mera zaštite, i to najčešće kada su bila direktno ugrožena.

"Onda se desi situacija da se izrekne hitna mera ocu dece, da deca ostanu da žive sa majkom, a onda prvu stvar koju nasilnici rade jeste odu u Centar za socijalni rad i traže svoje pravo na viđanje dece, ne zato što im baš toliko nedostaju deca, već zato što su deca taj mehanizam preko koga nasilnici vraćaju žrtvu“, kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Iako su u teoriji centri za socijalni rad na osnovu uputstva u obavezi da svu decu tretiraju kao žrtve, u praksi, kažu upućeni, to nije dovoljno. Zato traže da takva odredba postane deo zakona.

"Treba imati u vidu da svako neprimereno ponašanje u porodici ne predstavlja krivično delo nasilje u porodici. Mišljenja smo da je neophodno da se preporuka zaštitnika građana u smislu promene važećeg zakona podrobno razmotri od svih nadležnih ministarstava i iznađu najbolja zakonska rešenja, kako bi se omogućilo efikasnije postupanje", piše u pismu Ministarstva pravde.

Koje posledice treba da imaju prioritet

Pri razmatranju, prioritet treba da imaju posledice koje nasilno okruženje ostavlja na decu, podvlače oni koji sa žrtvama rade svakodnevno.

"Ja znam koliko su deca  koja su prisustvovala nasilju traumatizovana, znam kako ta deca izgledaju kada dođu u sigurnu kuću sa svojim majkama, kako se ponašaju u početku dok nisu još svesna da više nasilja nema, da neće biti izložena bilo kakvom nasilju i kako ona bojažljivo gledaju svakog ko im priđe. Kada mu stavite ruku na rame, ono se trza jer se plaši da ga neko ne udari", tvrdi Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

Bilo da su direktne žrtve ili svedoci, u većem su riziku da postanu zlostavljači kada odrastu. Neki krive i sebe zbog nasilja u porodici što može da utiče na samopoštovanje, pa ova deca češće upadaju u probleme.

"Ako je dete svedok nasilja ono je istovremeno i žrtva nasilja. To tek u ordinaciji shvatimo mnogo kasnije, kada se traume iz ranog detinjstva reaktiviraju kod odraslih ljudi. Mi smo nekada govorili da je to indirektna žrtva nasilja, međutim ne, dete je najdirektnija žrtva nasilja ako gleda da tata tuče mamu i tim scenama",  rekla je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar.