Kućna učionica, može li fotelja da zameni đačku klupu  

Pandemija, koja je naglo pre tri godine širom sveta zatvorila obrazovne institucije, naterala nas je da ponovo preispitamo školstvo. Osnovci i srednjoškolci su umesto sa školskih tabli gradivo učili preko aplikacija i novih platformi. Iako je period učenja od kuće, prema mišljenju roditelja, ostavio "rupe" u znanju – unapredio je načine i strategiju učenja, pokazuju svetska i domaća istraživanja.

Nastava kod kuće uticala je na socijalni i emocionalni razvoj učenika – negativno po vršnjačke odnose i mentalno zdravlje, ali su deca više vremena provodila s roditeljima.

Takozvano kućno obrazovanje (homeschooling), međutim, u ekspanziji je u svetu, naročito u Americi, gde je oružano i vršnjačko nasilje u školama deo svakodnevice pa roditelji na taj način žele da zaštite svoju decu. Nezadovoljstvo školskim sistemom a posebno korona u SAD samo su dodatno pogurali američke porodice da najmlađe školuju u kućnim učionicama. U Srbiji, međutim, prava je retkost čuti da se osnovac obrazuje kod kuće, jer je to je pre svega "skup sport" za naše prilike.

Škole u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima, osim redovne, mogu za osnovce da organizuju nastavu kod kuće i na daljinu, kao i učenje za đake na dužem kućnom i bolničkom lečenju.

Praktično postoje ograničenja, te tako roditelji moraju da imaju opravdane razloge, zašto bi dete umesto iz đačke klupe trebalo da uči iz fotelje.

Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju zbog dela o nastavi kod kuće je pre deset godina u Srbiji izazvao burne reakcije struke o pitanju kvaliteta takvog načina učenja. Najnovije aplikacije, platforme i edukativni alati koji su masovno korišćeni za učenje od kuće u doba korone, deceniju kasnije, i te kako su upotrebljivi u školama kako đacima tako i nastavnicima.

Bezbednost, moral i vera u američkim školama

Školovanje kod kuće danas je u ekspanziji u zapadnim zamljama, poput Amerike, Velike Britanije, Kanade i Australije. Broj dece koja su prešla isključivo na kućno obrazovanje, dramatično je porastao tokom pandemije, navodi se u medijskim izveštajima iz tih država.

Amerika danas broji više od tri miliona dece koja se obrazuju kod kuće, kažu u Nacionalnom američkom istraživačkom institutu za kućno obrazovanje, i ističu da je 2019. godine taj broj bio za pola miliona manji.

Nasilje, bezbednost, droga, nezadovoljstvo školskim sistemom, ali i fleksibilnost nastave, bili su 2003. godine glavni motivi za najveći broj roditelja u Sjedinjenim Američkim Državama zbog kojih su se odlučili da njihova deca budu u "kućnim učionicama".

Američke porodice, takođe, kao razloge su navodile – verska uverenja, loše uslove, nedovoljno akademskog izazova, moral, kao i njihovo neslaganje sa školskim gradivom. Dve decenije kasnije čini se da je razloga još više.

Komentarišući taj svetski trend, pedagoškinja Marija Milinković ističe da je u pozadini izbora roditelja često nastojanje da zaštite decu od negativnih uticaja koji se mogu pojaviti među vršnjacima i u okruženju, ističući da taj motiv ipak treba da se ispita.

"Škola i porodica treba zajednički da rade na stvaranju podržavajuće sredine za učenje đacima. Jasno je i nastojanje koje sve više dolazi u fokus za jačanjem vaspitne funkcije škole, što je slaba tačka obrazovanja na daljinu", zaključuje Milinkovićeva.

Nastava kod kuće o trošku roditelja

Iz Ministarstva prosvete Internet portalu RTS-a nisu mogli da dostavne precizne podatke o broju osnovaca koji se trenutno školuju od kuće i na daljinu jer, kako saznajemo, prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, takav model na zahtev roditelja odobrava škola u koju je dete upisano.

Pravo na nastavu od kuće, koje se ostvaruje u skladu sa propisanim planom i programom, odobrava se osnovcima, sem prvacima i osmacima, deci aktivnim sportistima, onima koji pohađaju muzičke i baletske škole, kao i đacima čiji roditelji privremeno odlaze u inostranstvo, kažu u Ministarstvu prosvete.

U odgovoru se ističe da je roditelj dužan da do kraja tekuće nastavne godine pisano obavesti školu o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.

"Način ostvarivanja i organizovanja obrazovanja ili nastave kod kuće obezbeđuje roditelj u saradnji sa nastavnikom koji izvodi nastavu. Nastavnik nije zaposlen u školi u koju je učenik upisan. Troškove obrazovanja kod kuće obezbeđuju roditelji", objašnjavaju u Ministarstvu.

Odluka direktora o nastavi na daljinu

Uporište u zakonu ima i nastava na daljinu. Pravo na ovakav vid tzv. onlajn nastave imaju, takođe, osim prvaka i osmaka, učenici koji iz opravdanih razloga ne mogu da neposredno stiču obrazovanje u školi: aktivni sportisti, đaci koji pohađaju muzičku i/ili baletsku školu, oni koji žive u mestima gde je loša infrastruktura ili deca koja zbog poslovnih obaveza roditelja privremeno odlaze u inostranstvo. 

Direktor škole, prema propisama, donosi odluku o sticanju osnovnog obrazovanja i vaspitanja nastavom na daljinu. I učenje na daljinu je u skladu sa propisanim planom i programom nastave i učenja, ali edukaciju izvode nastavnici zaposleni u školi u koju je učenik upisan.

Kako kažu u Ministarstvu, nastava na daljinu organizuje se po pravilu za celu školsku godinu ali može, u skladu sa potrebama učenika, i u toku školske godine za period koji nije kraći od tri nedelje.

Više od 70 zahteva za nastavu đaka na lečenju

Resorno ministarstvo, kada je reč o nastavi za učenike na dužem kućnom lečenju i bolničkom lečenju, navodi da je od početka ove školske godine više od 70 osnovnih škola podnelo zahteve za odobravanje organizovanja ovakvog vida nastave.

Među tim zahtevima, najčešće je bilo da se nastava, koju izvode nastavnici zaposleni u školi u koju je dete upisano, održi u kućnim uslovima. Roditelji ili staratelji se prethodno obraćaju školi koja priprema raspored, organizuje i prati način realizacije nastave za učenike.

Šta je dobro donela pandemija

Osim ekonomičnosti u vremenu i prostoru, pedagoškinja Marija Milinković kao najznačajniju prednost kućnog školstva i učenja na daljinu izdvaja organizaciju samog procesa edukacije – koja može posebno da bude značajna za učenike na bolničkom lečenju.

"Organizacija treba da bude u skladu s tempom pojedinačnog učenika, odnosno kreirana prema njegovim potrebama. Važno je napomenuti da to u najvećoj meri zavisi od kompetencija nastavnika", kaže Milinkovićeva.

Govoreći o nedostacima, navodi da takav model ne doprinosi u dovoljnoj meri socijalnom i emocionalnom razvoju dece, kao i da provođenje mnogo vremena ispred ekrana može na decu da ima negativan uticaj na spavanje, razvoj jezika i pažnju.

Prema njenim rečima, pandemija je proizvela značajne uvide u trenutno stanje i polja školstva kojima je potrebna rekonceptualizacija.

"Potrebno je zajedničko delovanje svih odgovornih aktera obrazovno-vaspitnog procesa, donosioca odluka, praktičara, porodice, učenika, kao i lokalne zajednice", zaključuje Marija Milinković iz Pedagoškog društva Srbije.