Pavkov: Vazduh ne možemo da stavimo u čašu, država će još više brinuti o ekologiji

Sara Pavkov je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavila da je zagađenje prisutno poslednjih nedelju dana, prekoračenje čestica PM2.5 i PM 10 je registrovano u više gradova - Čačku, Kosjeriću, Novom Pazaru...

"Jedan od razloga je geografska pozicija grada koji se nalazi u kotlini, gde je zadržavanje vazduha češće nego tamo gde je ravnica. Drugi razlog je i grejna sezona, pre svega od strane onih koji se greju na individualna ložišta, ali i uključenje malih toplana snage manje od 50 megavata", navodi Sara Pavkov.

Prema njenim rečima, građani bi trebalo da shvate da vazduh ne možemo da stavimo u čašu.

"Promenljive je kategorije, zavisi od meteoroloških uslova, od toga kako se mi ponašamo, i naravno, najvažniji akter, država. Svaka zagađujuća materija ima granične vrednosti prema uredbi. Građani prate pikove prekoračenje zagađujućih materija koji dovode do osećaja zabrinutosti, što je normalno", napominje Sara Pavkov.

Kaže da su pioniri u realizaciji projekata u poslednje dve godine.

"Započeli smo zamenu kotlova u javnim institucijama i toplanama i prebacivali sredstva lokalnim samoupravama da menjaju individualna ložišta kako bi se grejali na ekološki prihvatljivije energente. I građani mogu da dobiju subvencije. Kada lokalne samouprave dobiju sredstva raspisuju konkurse, gde se građani prijavljuju i mogu da dobiju subvenciju za zamenu energenta", navodi Pavkov.

Kratkoročni planovi su, dodaje, nešto što su već realizovali i što će građani osetiti već tokom ove grejne sezone.

"Među njima su i kapitalni projekti - 18 miliona evra vredan projekat u Kragujevcu. Rešićemo problem zagađenja vazduha na koji građani čekaju skoro pola veka. Zamenili smo stare kotlove i trebalo bi sada da radimo sanaciju pepelišta. Dugoročne mere su definisane strateškim dokumentima i regulativom. Kroz nekoliko nedelja će biti usvojen Program zaštite vazduha Srbije za period 2022-2030. godine sa akcionim planom. On će pomoći svim jedinicama lokalne samouprave da naprave planove i da mogu da sprovode mere u svojim sredinama", naglašava Sara Pavkov.

Napominje da sve što država strateški planira i radi je na nivou regulative i obezbeđivanja sredstava koja se spuštaju na lokal.

"Mi smo za prethodne dve godine imali 5.872 inspekcijska nadzora. Inspektor kada izađe na teren može da utvrdi da li je neko u prekršaju ili nije. Od 2020. Ministarstvo je uspelo da poveća budžet za 260 odsto. To je podatak koliko se opredelilo da je ova oblast ključna za Srbiju. Očekujemo i povećanje za naredni period", kaže Pavkov.

Srbija je, navodi, u zelenoj tranziciji, a ona podrazumeva i neke mere koje neće biti popularne, ali će biti potrebne.

"Zato je važno podizanje svesti. Država može da brine o ekologiji, to radi i radiće još više", zaključila je Sara Pavkov.