"Zatvoreni" domovi za stare rade sa spuštenim roletnama, koji su prvi signali da nešto nije u redu

Nekako po pravilu, stariji ljudi koji žive sami u kućama, zimske mesece žele da provedu u Domu za stare. U toploj sobi, uz redovne obroke i društvo brže im prođu zimski meseci a i njihovi najbliži su mirniji kada znaju da su na sigurnom i pod kontrolom.

Ipak, Ministarstvo za rad je izdalo rešenja kojima se zbog neispunjavanja uslova zatvara na desetine domova.

Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih domova za stare, kaže da nije tačan broj koji se pojavljuje u javnostod (121 dom). Ističe i da domovi nastavljaju da rade, uprkos rešenjima o zatvaranju, a Ministarstvo koje ima samo 11 inspektora ne stiže da ponovo ide na teren.

"Ti ljudi nisu odustali, sa zatvorenim kapijama i spuštenim roletnama pružaju usluge. Jeftiniji su jer izbegavaju obaveze koje imaju kada se ustanova otvara, tu dosta štede i rade na crno, ne prijavljuju radnike, ni pazare, izbegavaju porez na dobit i nemaju dodatne troškove koje mi u legalnim tokovima novca imamo", navodi Milovanovićem.

Ističe da mora četvoro očiju da se otvori i da se traži licenca na uvid. Čak i ako imaju licencu, možda ona ne odgovara određenim korisnicima – nemaju svi isti broj lekara, medicinskih sestara, a ni njihovo iskustvo nije isto, što je važno za korisnike sa hroničnim oboljenjima.

Ističe da je prvi znak da nešto nije u redu kada se oseti neprijatan miris pri ulasku u ustanovu. Takođe, treba obratiti pažnju i na način na koji se predstavljaju direktor i stručni tim, proveriti da li je socijalni radnik uvek tu ili dolazi samo povremeno.

Milovanović je rekao i "da je kadar u zemlji nikad gori" i da nikada nije bilo manje radnika. Uglavnom samo uspeju da ispune zakonski minimum za broj radnika. Ipak, dobra vest je i da ima onih koji se vraćaju u zemlju.

Plate polako rastu i to sunce tuđeg neba ne greje kao naše, zaključio je Milovanović.