Mogu li se voće, povrće i žitarice gajiti bez hemije - odgovor će dati "Paštrić"

Prikupljene plodove starih sorti voća, povrća i žitarica, koji imaju duh gajenja na terenima Srbije, naučno obrađuju u laboratoriji Istraživačkog centra u Paštriću. Otkrivaju često i neke nepoznate autohtone sorte, sa kojima upotpunjuju svoju postojeću banku semena.

Dr Ivana Radović, rukovodilac Istraživačkog centra Paštrić kaže da istraživački centar unapređuje sada banku semena zato što okuplja nauku, struku i na taj način pruža neku naučnu validaciju da su tu stare sorte zaista kvalitetne, zaista dobre za ljudsko zdravlje.

"Istraživački centar će biti posvećen isključivo autohtonim, našim autohtonim sortama voća, povrđa i žitarica. Tu ćemo ispitivati njihov kvalitet, kao što je na primer odnos šećera i kiseline u plodovima. To je sada aktuelno, jabuke, zato što od toga zavisi i ukus ploda. Radimo raznovrsne senzore analize plodova", rekla je Radovićeva.

Istraživački centar Paštrić je u domaćinstvu poznatog biologa Predraga Petrovića. Smešten je u kanjonu Ribnice, zaštićenog prirodnog dobra. Njegove kćerke, obe doktorke nauka, u saradnji sa desetak stručnjaka naučnih institucija, baš odavde, gde im je banka semena na dohvat ruke, pokreću inicijativu ponovnog gajenja starog voća, povrća i žitarica.

"Naučni značaj je, gde ćemo naći gene za neko urnebesno vreme ukrštanja, ako nema autohtonih sorti. One su svikle i nikle prema podneblju i potrebama ljudi. One imaju naročito ekološki značaj. U ruralnim područjima, gde se one uglavnom nalaze, ljudi gaje stare sorte i dele sa mnogim životinjama u okruženju. Drugo, autohtone sorte uopšte ne troše resurse. Ne troše hemijska sredstva, što je veoma važno za zaštitu vode, vazduha, zdravlja ljudi", rekoa je Predrag Petrović, biolog.

Značaj Istraživačkog centra u Paštriću prepoznao je i Ekološki pokret "Okvir života" koji pomaže rad na terenu. Uključeni su i kalemari bez kojih ne bi moglo da se dođe do autohtonih sadnica.