Železnica u Srbiji – od zapuštenih pruga do rekonstrukcije i vozova velike brzine

Iz Beograda do Niša za sat i po ili do Budimpešte za dva i po sata, to je cilj kojem se teži modernizacijom pruga u Srbiji koje su decenijama propadale.

"Država nije vodila računa o železnicama. Mi smo uzeli kredit od Rusije, svetska banka je napravila jednu studiju kako treba da rehabilituje naše železnice i nije to urađeno do kraja. I onda smo se bavili rasparčavanjem železnice umesto da se bavimo kako da taj jedan segment privrede bude što uspešniji", rekla je Jelica Putniković, novinar i urednik.

Izgradnja prvih pruga u našoj zemlji počela je sredinom devetnaestog veka, za vreme Austrougara i Otomanskog carstva. Vek i po kasnije prosečna brzina na srpskim prugama je 55 kilometara na čas.

"Ovaj poslednji period pokazuje da je to bio devastiran sistem. Renesansa železnice je evropski projekat i ogromna su ulaganja", rekao je Nebojša Bojović, profesor Saobraćajnog fakulteta.

Iznose više od šest milijardi dolara, uz podršku i kreditom svetske banke od oko 400 miliona dolara. Cilj projekta, koji je počeo 2014. je da se železničke mreže više koriste, poveća prevoz robe i smanji broj nesreća na prugama.

"Koliko je železnica bila zapostavljena najbolje možda govori u prilog i ta činjenica da Barska pruga, bar ova deonica kroz Srbiju, punih 50 godina, dakle od kada je izgrađena Barska pruga nije ozbiljnije rekonstruisana o nekoj značajnijoj modernizaciji da ne govorimo", naveo je Nenad Stojisavljević iz "Infrastrukture železnice".

"Železnica je jako kompleksan tehničko tehnološki sistem i izazov je raditi tu modernizaciju paralelno i na infrastrukturi i na voznim sredstvima. Rokovi o kojima pričamo su dosta dugački zato što infrastrukturni projekti zahtevaju veliki obim radova i opet nabavka vozova", rekao je Ivan Bulajić, direktor "Srbija voza".

Trenutno se radi pruga za velike brzine od Novog Sada ka Subotici, na deonici Niš-Brestovac i deonica ka Preševu - rok za završetak je 2023.

Počinju radovi na rekonstrukciji pruge između Orlovata i Titela, elektrifikaciji deonice Niš - Dimitrovgrad, kao i probijanje tunela između Stalaća i Đunisa na pravcu Beograd - Niš. Plan je da i od Beograda do Niša vozovi stižu brzinom od 200 kilometara na čas.

"Nije samo u pitanju brzina, pitanje je servisa, učestalosti, frekvencije, to su više kriterijumski zadaci, potrebno je najmanje pet, šest godina da dođemo do svih ovih ciljeva", naveo je profesor Bojović.

"To je neophodno ako hoćemo da budemo deo Evrope, evropskog saobraćaja, u Briselu je pre ove energetske krize pričano o tome da se naprave železnički koridori koji bi povezvali sve velike centre i Beograd naravno", navela je Jelica Putniković.

"Koliko god novca da sad da uložite, rezultati tih ulaganja će biti vidljivi kroz dve, tri, ili četiri godine, zavisi o kom delu Srbije pričamo", poručio je direktor "Srbija voza".

Od ukupno 3.735 kilometara pruge u Srbiji do sada je rekonstruisano 840 kilometara. A prvi rezultati su već stigli - u poređenju sa prošlom godinom kada je vozovima u Srbiji, prevezeno oko 2,8 miliona putnika, ove godine očekuje se da taj broj pređe pet i po miliona.