Za rađanje dece pored finansijske potrebna i psihološka podrška - i mamama i tatama

Borba za bebu trajala je gotovo deceniju i po, ali Sandra i njen suprug nisu odustajali. I pre osam meseci, a posle 14 vantelesnih oplodnji, na svet je došla Ljubica.

"Kada sam ja počela sa procedurama vantelesne oplodnje, tada nije bilo toliko finansiranih postupaka, bila su svega dva, sa starosnom granicom do 38 godina u tom trenutku. Mi smo iskoristili to, pa smo onda plaćali, dosta njih smo sami finansirali, i sada otplaćujemo kredite", kaže Sandra Jovanović.

A ispred Klinike u Višegradskoj buduće mame, ali i tate, sa nestrpljenjem iščekuju lepe vesti. Sagovornica RTS-a je iz dežurstva izašla sa osmehom.

"Za manje od 10 sati, rođeno je 17 beba, sve više parova ne ostaje na jednom detetu, nego je sve veći broj drugorotki, trećerotki. Pošto smo zahvaljujući Ministarstvu zdravlja dobili značajnu opremu za lečenje pacijenata, odnosno parova koji imaju problem sa infertilitetom, taj broj će takođe biti značajno povećan", ističe zamenica direktora GAK u Višegradskoj Saša Kadija.

Lepe vesti i iz novosadskog porodilišta. U ovoj godini rođeno je 96 blizanaca, a kako za sada stvari stoje, biće premašen prošlogodišnji rekord u broju rođene dece.

"Rođeno je 4.296 beba. Trend za poslednjih 10 godina je takav da je 2021. godina bila godina sa najvećim brojem živorođene dece, prešli smo broj od 7.000", kaže Edita Stokić, direktora Kliničkog centra u Vojvodini.

Uticaj države

Da li će u Srbiji biti više beba zavisi mnogo i od budućih roditelja, ali veliki uticaj na takvu odluku ima i država.

U poslednjih godinu i po dana država je donela niz mera za poboljšanje demografske slike.

"Sada za prvo dete država umesto 100.000 dinara, daje 300.000 dinara pomoći, a za drugo i treće dete ta pomoć je 100.000. Ukupna izdvajanja države predviđena Zakonom o finansijskoj pomoći porodicama sa decom sada su 80 milijardi godišnje. Nova mera mladim majkama, odnosno parovima, omogućava pomoć države pri kupovini prve nekretnine. Direktna pomoć ide i do 20.000 evra", navodi ministar za brigu o porodici Ratko Dmitrović.

I lokalne samouprave trude se svaka na svoj način. U Kragujevcu majka koja rodi blizance, trojke ili četvorke ima pravo na roditeljski dodatak, to pravo imaju i nezaposlene porodilje. Prvorođeno dete u godini dobija 100.000 dinara, a starosna granica za vantelesnu oplodnju pomerena je na 47 godina.

"Tri žene su zainteresovane, u proceduri su, i posebno mi je drago što pored podizanja starosne granice, grad Kragujevac finansira i dva pokušaja vantelesne i za one koji imaju jedno dete, bez obzira da li je vantelesno ili prirodno", kaže Gordana Damnjanović iz Gradske većnice u Kragujevcu.

Pored finansija potrebna i psihološka podrška

Neke od mera ne traže velika finansijska izdvajanja, a značajne su kao psihološka podrška.

"Veliki broj mladih mama se nama javlja u smislu kako ne može dobiti posao ako je odlučila da postane mama ili ako se vratila sa porodiljskog i dobila je otkaz. S druge strane je tema očeva. I mladi očevi sada žele da se ostvare u pravom smislu kao roditelji, a čini mi se da im ne dajemo dovoljnu podršku, bolovanje koje može da ostvari radi nege deteta, posebno u prvim danima", ističe Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj".

Prema podacima Zavoda za statistiku, do juna je rođeno 29.334 dece, ili 521 beba više nego u istom periodu prošle godine, što je rast od 1,8 odsto.

Naizgled malo, a u stvari tako mnogo.