Deca su se promenila, ali test za upis u prvi razred nije menjan 40 godina

Vuk ima šest godina. Sa mamom je došao na testiranje za upis u prvi razred. Vuk je na testu crtao, slagao kockice... Za to vreme roditelji čekaju.

"Oni su u vrtiću daleko bezbrižniji, mnogo manje obaveza imaju. Škola ima mnogo više obaveza, moraju da menjaju svoj ritam života, tako da oni ne znaju šta ih još čeka, a čekaju ih obaveze. Obrazovanje je najvažnije, tako da videćemo, nadamo se da će i Vuk biti uspešan kao i svi njegovi drugari", kaže Jelena Obradović, Vukova mama.

Neki roditelji se raspituju o pitanjima i pripremaju decu, ali psiholozi kažu da to nije potrebno.

"To nije neka skala za procenu inteligencije, nego test koji procenjuje koliko je dete u ovom trenutku spremno za školsko učenje, koliko je kognitivno zrelo, a takođe i emocionalno ili socijalno", ističe psiholog i direktorka OŠ "Svetozar Marković" Ivana Orolicki.

Pedagog u OŠ "Gornja varoš" Nataša Kokić naglašava da nije važno da deca znaju da čitaju i da pišu jer će to svakako naučiti kada krenu u školu.

"Važno je da se sa njima razgovara u pozitivnom kontekstu, da se ne plaše škole, da im se priča da je to jedno mesto gde će provesti osam godina života, gde će puno toga novog naučiti, a pre svega gde će steći nove prijatelje, družiti se i biti srećni", objašnjava Kokićeva.

Deca informisanija i emocionalno nezrelija

Ovaj test nije menjan četrdesetak godina, a deca se jesu promenila. Stručnjaci kažu da su informisanija, obrazovanija, ali emocionalno nezrelija.

"Postoji razlika u opsegu pažnje i koncentracije pre svega. Danas je više dece koja imaju neke smetnje u voljnoj pažnji i koncentraciji, a možda su i češći govorno-jezički problemi u izgovoru i jasnoći izražavanja. To verovatno možemo pripisati drugačijem okruženju u kom odrastaju i izloženosti digitalnim sadržajima", kaže psiholog Ivana Orolicki.

Rezultati testa koriste se prilikom formiranja odeljenja, koja treba da budu ujednačena, kako bi bila dobra i podsticajna sredina za učenje.