Noćas se kazaljke pomeraju za sat unapred

Letnje računanje vremena počinje noćas, 27. marta pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, odnosno sa dva na tri sata ujutru.

Letnje računanje vremena počinje u Srbiji poslednje nedelje u martu u dva sata ujutru, a završava se poslednje nedelje u oktobru, kada počinje tzv. "zimsko računanje vremena".

Ideja o zimskom i letnjem računanju vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi tek oko 8 sati, a zalazi u 16 sati. U julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5 sati, a zalazi posle 21 sat.

Kazaljke su prvi put pomerene tokom Prvog svetskog rata, radi uštede energetskih resursa, kako bi mogli da se koriste za potrebe ratovanja.

U Evropi taj potez prva je povukla Nemačka 30. aprila, a mesec dana kasnije Velika Britanija i mnoge druge zemlje. Naredne, 1917. godine, i Rusija je pomerila kazaljke, a SAD 1918.

Više puta je dolazilo do ukidanja ovakve odluke u različitim zemljama i do njenog ponovnog uvođenja, a u Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983.

Pre pet godina sedamdesetak poslanika Evropskog parlamenta je predložilo da se promena vremena ukine jer umesto da donese uštede i pomogne ljudima u funkcionisanju ima štetne efekte. Donošenje konačne odluke je, međutim, odloženo.

Osim negativnog uticaja na ljudski bioritam, pomeranje kazaljki na satu, ističu evroposlanici, dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, više poremećaja u porodicama, kao i pada produktivnosti na radnom mestu. Iako je jedan od osnovnih ciljeva pomeranja kazaljki bio ušteda energije, taj cilj, pokazala su istraživanja, nikada nije ispunjen.