Amerikance porukama obaveštavaju o vremenskim nepogodama, zašto Evropljani nemaju takav sistem

Vladimir Đurđević je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da su ove godine tema Svetskog dana meteorologije sistemi za rane najave i upozorenja. "Najjednostavniji sistem je meteo-alarm koji služi da se opšta javnost upozori na nepogode. Ali, postoje i složeniji sistemi koji služe da se zaštite naši životi i da zaštitimo materijalna dobra od nepovoljnih vremenskih prilika", kaže Đurđević.

Ti sistemi su, dodaje, narasli u svojoj složenosti. "Fakultet na kome radim učestvuje u jednom međunarodnom projektu gde se razvija jedan takav sistem za jugoistočnu Evropu gde imamo četiri, pet modela uz pomoć kojih prognoziramo vreme, pa hidrološki modeli koji prognoziraju potencijalne poplave. Stvar postaje komplikovana kada hoćemo da ih podignemo na jedan viši nivo", ističe Đurđević.

Prema njegovim rečima, ti sistemi su u Americi najrazvijeniji, jer ona ima problema sa najekstremnijim pojavama, kao što su uragani.

"Jedno vreme sam radio u američkoj meteorološkoj službi, pa sam se suočio sa jednim sistemom koji radi na nivou da svaki građanin na mobilnom telefonu dobije poruku na telefonu šta će se desiti. Bio sam svedok da sam najmanje tri puta bio uspešno upozoren da će u Vašingtonu biti poplavljene metro stanice. Danas u Evropi se razvija jedan od takvih sistema u okviru Kopernikus sistema EU, koji sadrži niz nadovezanih informacija, od temperatura, pa do padavina, šumskih požara", navodi Đurđević.

Dodaje da naš RHMZ tesno sarađuje sa Centrom za vanredne situacije, pa postoji poseban kanal komunikacije.

"Jedan od primera kod nas je meteo-alarm. RHMZ ima i svoje posebne kanale komunikacije sa institucijama. Postoje radarski centri koji prate kretanje grada i protivgradne stanice. Meteorolozi kad ustanu rano ujutru znaju da će biti rizično za grad, ali su nam potrebni i radari da bismo upozorili gde će nastati šteta od grada, da bismo znali gde će da padne. Postoje i sistemi za praćenje suše. Ima puno informacija koje zadiru u razne pore društva", ukazuje Đurđević.

Zbog klimatskih promena će nam, dodaje, ti sistemi biti sve značajniji. A vidimo da neke zemlje koje su najrazvijenije kao Nemačka, imaju probleme sa sprovođenjem tih lanaca informisanja.

"Prošle godine smo imali poplave u Nemačkoj i zemljama Beneluksa gde je bilo 200 stradalih. Prognoze su bile dobre, a konačna reakcija kako će se ljudi ponašati nije bila dobra", naglašava Đurđević.

Postoji i sistem na oluje i jake vetrove.

"Često se prema tim obaveštenjima javnost odnosi kao da hoćemo da ih uplašimo. Nije u pitanju plašenje, već da ljudi imaju pravovremenu informaciju. Nikada nije toliko strašno da nema rešenja", smatra Đurđević.

Obaveštenja i o zagađenosti 

Kada je reč o kvalitetu vazduha, Đurđević navodi da je kod nas vazduh prilično lošeg kvaliteta.

"Kada gledamo Evropu mi, sa BiH i Severnom Makedonijom imamo ubedljivo najlošiji kvalitet vazduha, koje god parametre da gledate. Mi imamo dosta emitera, dosta izvora zagađenja koja ispuštamo u atmosferu bez kontrole. Naša postrojenja za proizvodnju električne energije i fabrike nemaju odgovarajuće filtere, šporete, stara vozila. Nekad nam vremenske prilike pokažu obim tog problema, kad je recimo povećana vlaga, onda zbog dodatnih procesa se stvori možda neko zagađenje koje tu ne bi možda bilo, govorim o PM česticama", navodi Đurđević.

Navodi da slično kao što postoje prognoze vremena za padavine, postoje i za kvalitet vazduha.

"U okviru tih sistema se izdaje obaveštenje koliko će biti veliko zagađenje. Svaka od ovih boja - zelena, žuta, narandžasta i crvena - iza sebe nosi određenu preporuku kako se ponašati. Kopernikus sistem, u okviru njega postoji sistem za kvalitet vazduha. U principu bismo kod nas mogli da imamo sistem redovnog obaveštavanja kakvo će zagađenje biti za nekoliko dana", ističe Đurđević.

Napominje da bi narednih nekoliko nedelja  trebalo da bude uočljivo toplije sa ne toliko puno padavina.

"U nedelju bi trebalo da bude prilično visoka temperatura i sunčano vreme", zaključio je Đurđević.