Žene u biznisu, u pripremi nova strategija državne podrške

Nešto više od trećine privrednih društava u Srbiji, odnosno oko 148.000, u vlasništvu je žena. Osim u oblasti trgovine, preradom tekstila i hrane, žene su posao često pokretale i u oblasti nauke i inovacija. Dosta njih se u prethodnom periodu odlučivalo za pružanje zdravstvenih i socijalnih usluga. Prostora za unapređenje ženskog preduzetništva u Srbiji ima, a u narednom periodu država će doneti strategiju kojom će definisati dodatne mere podrške.

Marija Grujić, vlasnica firme "Neuroblast", u svet preduzetništva ušla je pre nekoliko meseci. Početni kapital obezbedila je pobedom na konkursima "StarTeh" i jednog u organizaciji Inovacionog fonda.

Pre pet godina dijagnostikovana joj je multipla skleroza, zbog čega joj je potrebna rehabilitacija po principu neuroplastike. To na klinikama dosta košta.

Grujićeva objašnjava da su tada shvatili da je potrebno da postoji uređaj koji će moći da se koristi kod kuće i koji će biti jeftiniji.

"Napravili smo uređaj koji sam krenula svakodnevno da koristim. Odlučili smo da ga komercijalizujemo", objašnjava Grujićeva.

Ističe da su kao IT firma, prve tri godine, oslobođeni poreza i doprinosa na platu, i da to predstavlja veliku pogodnost za početak preduzetničke delatnosti.

"Sa svim olakšicama i grantovima nije toliko teško biti preduzetnik. Bitna je dobra ideja, da imate dobar proizvod, da se temeljno raspitate o svemu", ističe Grujićeva.

Snežana Jovanović iz Velikog Gradišta odlučila se za drugačiju vrstu poslovanja, nakon što je ostala bez posla: izrađuje predmete od pustovane vune.

"Teško je kad hoćete da krenete. Uglavnom kažu nemoj: kako ćeš plaćati porez, to je neizvesno, gledaj drugi stalni posao", navodi Jovanovićeva.

Dodaje da bi trebalo da žene preduzetnice budu oslobođene više godina plaćanja poreza, te da imaju više podsticaja za nabavku opreme. "Ima ih, ali su više krediti nego bespovratna sredstva", objašnjava Jovanovićeva.

Strategija za unapređenje položaja žena u biznisu

U Ministarstvu privrede kažu da je tokom prošle godine 98 preduzetnica dobilo bespovratna sredstva. U te svrhe ove godine izdvojeno je sto miliona dinara.

Dodaju da je u pripremi nova strategija razvoja čiji je cilj unapređenje položaja žena u biznisu.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede ističe da je važno da žene unapređuju svoj status, kao i da se osećaju ravnopravno u odnosu sa muškarcima.

"Postoje sektori i branše koje muškarci ne mogu da obavljaju kvalitetno kao žene", navodi državni sekretar u Ministarstvu privrede.

"Potrebni programi podrške za majke"

Svaka četvrta žena u Srbiji je vlasnica nekretnine, a tek 11 odsto njih poseduje poljoprivredno zemljište.

Pozitivan pomak donele su izmene Zakona o upisu u katastar, pa se nekretnina stečena u braku upisuje kao zajednička, kažu u NALED-u.

Smatraju da su konkursi za preduzetnike jednako dostupni i muškarcima i ženama, ali da novac češće dobijaju veće, izvozno orjentisane kompanije, dok se žene više odlučuju za uslužne delatnosti i poslovanje na domaćem tržištu.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a kaže da na "konkursima koje su posmatrali, na 4,6 dinara koji se dodele firmama u vlasništvu muškaraca, jedan dinar ode firmama koje vode žene".

"Potrebni su konkretni programi podrške za žene koje su majke: da vrtić ima fleksibilnije radno vreme, da joj bude dostupan, da cene budu pristupačne", ukazuje Jovanovićeva.

Preduzetnice već godinama traže pravo na 100 odsto naknade posle trudničkog bolovanja, da porodiljsko odsustvo posle trećeg meseca može da koristi suprug, i da i one mogu da odsustvuju s posla dve godina posle rođenja trećeg ili četvrtog deteta.