Neutešna beba koja stalno traži da sisa – saveti za izmorene mame
Iscrpljenost, neispavanost, nervoza, bolne dojke – ovako mame opisuju dane kada njihova beba prolazi kroz skokove u razvoju, a ima ih deset, traju i po nekoliko nedelja. Jedno je sigurno: bebama je teže nego roditeljima, jer prolaze kroz neverovatne promene, kakve nikada više neće doživeti. Pitali smo savetnice za dojenje i spavanje, kako da se što lakše prebrode ove faze.
U prvih godinu i po dana života svaka beba prođe kroz deset skokova u razvoju, mada ne reaguju sve isto na promene koje doživljavaju. Najčešće bebe postaju razdražljive, traže od mame i tate da ih nose, ne žele da budu u krevecu, odbijaju da jedu, ili pak učestalo traže dojku, lošije spavaju.
Javljaju se oko pete nedelje od rođenja bebe (ako je beba rođena u terminu, jer se računa na osnovu nedelje začeća), osme nedelje, dvanaeste, devetnaeste, 26, 37, 46, 55, 64. i 75. nedelje.
To su izazovni dani i nedelje ne samo za dete već i za roditelje koji se suočavaju sa nedostatkom sna, realnom fizičkom iscrpljenošću, ali i psihološkim izazovima, jer zbog posvećenosti bebi, nemaju vremena za sebe, niti jedno za drugo.
Pitali smo savetnice za spavanje i dojenje kako da roditelji, pre svega mame koje najviše vremena i provode sa bebama, što lakše prebrode ove faze.
Zašto se bebe učestalo bude tokom skoka u razvoju
Anita Marković, diplomirani pedagog, radi i kao savetnica za spavanje dece do šeste godine života. Pored brojnih treninga koje drži za roditelje, mnoštvo besplatnih saveta deli na svom profilu na društvenim mrežama.
Kaže da usled velikih promena, novih informacija koje beba dobija i veština koje savladava, njen mozak radi punom parom, kako bi procesuirao sve te informacije – to znači da je i noću aktivniji nego inače, otud i često buđenje.
"Beba koja ima skok u razvoju ima poteškoća da se umiri i zaspi, a nije čudno ni ako počne češće da se budi noću. Iako je možda do tada spavala celu noć, normalno je da se u burnom periodu razvoja ponovo budi nekoliko puta. To je faza koja bi trebalo da prođe kroz dve do četiri nedelje. Ako se to ne desi, onda treba preispitati da li beba ima ritam koji joj odgovara ili treba pronaći novi raspored, jer se u prvoj godini to vrlo brzo menja i spavanje je nestabilno", navodi Anita Marković.
Ako je za utehu, neće se spavanje poremetiti prilikom svakog skoka u razvoju, ni kod svake bebe.
Šta roditelji mogu da urade
Anita Marković kaže da će roditeljima najviše pomoći ako smanje svoja očekivanja, ne očekuju previše od sebe i zatraže pomoć za sve što ne mogu ili ne žele sami, kako bi imali više vremena da brinu o sebi.
"Tako će moći da se opuste i ne opterećuju se spavanjem, a samim tim će i beba biti opuštenija, pa će i muke sa uspavljivanjem biti manje", navodi Markovićeva.
I dok roditelji nemaju kontrolu nad time kad će beba zaspati i koliko dugo će spavati, postoji nekoliko stavki na koje i te kako mogu da utiču.
Rutina
Za dete je, kaže Markovićeva, važno da ima strukturu dana, gde se određene aktivnosti odvijaju istim redosledom, jer im to daje osećaj sigurnosti.
"Kada se osećaju sigurno, onda znaju šta da očekuju od roditelja, a onda mogu da se opuste i umire kako bi zaspali. Rutina pre samog spavanja je jedan od ključnih faktora za miran i kvalitetan san. Preporučujem da roditelji izgrade stabilnu rutinu pre spavanja, bilo noćnog, bilo dnevnog. Tako će se dete lakše uspavati", navodi Markovićeva.
Temperatura u sobi
Roditelji takođe treba da vode računa da temperatura u sobi u kojoj beba spava ne bude previsoka.
"Idealno je 18–20 stepeni. Često se pregrevaju prostorije za spavanje i beba se previše utopli, a to ima negativan uticaj na spavanje i zdravlje", napominje savetnica za spavanje.
Asocijacije na spavanje
Potrebno je da beba ima više asocijacija na spavanje:
"Ako beba ima samo jednu asocijaciju na spavanje, npr. ljuljanje u naručju, onda treba uvesti još neke asocijacije, kako bi beba imala na šta da se osloni kad se noću probudi, ako roditelji žele da se beba uspava na drugačiji način. To može da bude pevanje, maženje, omiljena igračka."
Pratiti "budne prozore"
"Budni prozor" je vreme koje protekne otkad se beba probudi do trenutka kad ponovo zaspi i oni se ne menjaju tokom skoka u razvoju, već se produžavaju kako beba raste.
"Moja preporuka je ne stavljati bebu na spavanje ranije nego obično, iako je nervozna za vreme skoka u razvoju, jer kratki budni prozori dovode do kratkih dremki, i onda se poremeti i noćni san. To je jedan začarani krug koji može da se izbegne tako što će roditelji zabavljati bebu nečim kako bi bila budna onoliko koliko znaju da je njen maksimum", preporučuje Anita Marković.
Beba stalno traži da sisa
Kada nastupi skok u razvoju, bebe neretko traže učestalo da sisaju i mamama se može činiti da ceo dan provode dojeći. Savetnica za dojenje Jelena Perić ističe da bi bilo najbolje tokom celog perioda dojenja pratiti potrebe deteta, pa tako i tokom skokova u razvoju.
"Skokovi u razvoju mogu biti intenzivniji period za mamu i bebu jer se može očekivati učestalija potreba za dojenjem, bliskošću, dodirom i zagrljajima. Pokušajte da i u tim situacijama osluškujete i ispratite potrebe svoje bebe i nastavite da je dojite na zahtev iako se može desiti da su podoji mnogo češći kako u toku dana, tako i u toku noći", navodi Jelena Perić.
Proizvodnja mleka je neprekidna dokle god je mama u periodu laktacije. Dojenje pruža bebama osećaj spokoja, sigurnosti, nežnosti, ali i slobodu izbora – beba sama odlučuje kada i koliko joj je hrane neophodno.
"Pritom, vaša beba kontaktom kože na kožu razvija osećaj poverenja, da ćete uvek biti tu kada ste joj neophodni, to jest kada poželi da doji", rekla je Jelena Perić.
Ističe da se dojenjem na zahtev u proseku isprazni oko 67 odsto dojke tokom podoja. To znači da je oko 33 odsto mleka i dalje spremno za bebu i naredni podoj, kada god beba poželi.
Kontakt koža na kožu
Učestalo dojenje, međutim, može biti naporno, i psihički i fizički, pa ne treba preskočiti ni pripremu za podoj:
"Priprema za podoj može započeti maženjem, kontaktom kože na kožu majke i bebe. Na taj način vaša beba oseća vaše otkucaje srca, disanje i miris vaše kože što je čini spokojnom i srećnom. Pod dejstvom toplote koju odaju mama i beba tokom maženja, dolazi do postepenog širenja mlečnih kanalića, tkivo dojke oko same bradavice u predelu areole postaje rastresitije pa je samim tim za bebu lakše da obuhvati što veći deo areole i uspostavi pravilan hvat na dojci tokom podoja."
Ne koristiti jake mirise
Jelena Perić savetuje mamama da ne koriste parfeme ili kozmetiku jakih mirisa za negu kože tela, jer Montgomeri žlezde luče tečnost na areolarnom delu dojke koja ima miris plodove vode i omogućava bebi da tokom maženja samostalno pronađe dojku i započne podoj.
Lekoviti zagrljaji
Ako beba traži da sisa, a mamu bole dojke ili psihički ne može više da doji, savet je da mama bebu zagrli i da se mazi s njom.
"Tokom maženja se luči serotonin, hormon sreće kao i oksitocin, koji između ostalog smanjuju i mogućnost nastanka postporođajne depresije majke. Što se duže mazite, osećaćete se spokojnije, umirićete se, svesnije ćete disati. Kompletna pažnja biće usmerena na vas i vaše dete. Smanjiće se bol i osećaj iscrpljenosti ukoliko je prisutna", ističe Jelena.
Ako mama ima potrebu da plače, zagrljaj bebe će pomoći u tome da otpusti sve što izaziva teskobu u grudima.
"Ujedno ćete se osećati i zaštitnički, jer ćete upravo zagrljajem uspeti da umirite svoju bebu. Budite sigurni u to da je vaš zagrljaj jedinstven, i da ste vašoj bebi u tom trenutku samo vi potrebni. Zagrljajem, to jest kontaktom kože na kožu sa bebom, vi joj pružate osećaj da je svet jedno sigurno mesto, jer je vaš zagrljaj najsigurnije i jedino mesto gde vaša beba u tom trenutku želi da se nalazi", zaključuje Jelena Perić.
I skokovi u razvoju će proći, baš kao i sve ostale uzbudljive i naporne faze u prvim godinama života deteta, ali veza koja se uspostavlja između roditelja i bebe će ostati.
Коментари