Građani koji su dobili banke na sudu u strahu, stižu revizije presuda – gde je pravo, a gde pravda

Da tuži banku kod koje je zadužio stambeni kredit Igor Ljubinković odlučio je posle odluke Vrhovnog kasacionog suda 2018. godine da banke nemaju prava da naplaćuju troškove obrade kredita. Posle tri i po godine dobio je spor.

Gotovo istovremeno sa prvostepenom presudom stigla je i promena stava najvišeg suda – banke imaju prava da naplaćaju troškove kredita. Zato danas i Igor i njegova porodica strepe – hoće li revizija presude stići na njihovu adresu.

"Mi smo sad u totalnom procepu i uopšte ne znam šta da mislim. Znači, dobio sam prvostepenu presudu, to je bilo nedavno. Ali sad po novome, sad će to možda da se preinače, ja ne znam čega se sve bojim. Prosto se sve okrenulo, od sto posto sigurnog došlo je do totalno nesigurnog", kaže Igor Ljubinković.

Neizvesno je i za, prema procenama, još oko 30.000 ljudi koji su u proteklom periodu dobili banku na sudu. Preti im da će, pored isplaćivanja novca za troškove obrade kredita bankama, morati da podmire i sudske troškove.

"Ono što je iznenađujuće i što se javlja prvi put ovde i inače je jako retko u praksi da kada imate dve odluke prvostepenog, drugostepenog suda koje su u korist klijenta da vi imate na Vrhovnom kasacionom sudu ne ukidanje presude i upućivanje na nižestepeni sud, koji bi trebalo ponovo da raspravi, nego sam VKS donosi odbijajuće presude za građane", objašnjava Zlata Rašević, advokat.

Sve do 16. septembra prošle godine, dana kada je VKS preinačio stav, 99,9 odsto presuda bilo je u korist građana, tvrde advokati. Do istog tog dana, kažu iz Udruženja banaka Srbije, banke su uložile između 5.000 i 9.000 revizija.

"Banke su u svim ili skoro svim predmetima koje su pravosnažno izgubile ulagale vanredni pravni lek, reviziju, pa je Vrhovni kasacioni sud zbog argumenata iznetih u tim revizijama i zbog njihovog velikog broja odlučio da dopuni svoj Pravni stav iz 2018. godine. Tako da je sada nedvosmisleno jasno da su banke zakonito naplaćivale naknadu koja je bila predmet svih ovih sporova", saopštavaju iz Udruženja banaka Srbije.

Zašto je promenio stav – iz Vrhovnog kasacionog suda nismo dobili odgovor, uz pojašnjenje da u ovom trenutku nisu u mogućnosti da obezbede sagovornika. Pitanje je i kada revizija tog suda stigne, kakvi su pravni mehanizmi na raspolaganju građanima?

"Ustavna žalba, pa onda žalba sudu u Strazburu. Ali ako uzmemo da su se dosadašnji pravni mehanizmi pokazali kao jako nesigurni, ako vi imate redovni sudski spor koji dobijete, pravosnažno dobijete i dobijete novac, a onda VKS okrene naopačke i kaže bio si budala što si tužio, ajde sad vrati novac. Dakle, koji pravni savet dati kada pravna sigurnost više ne postoji", poručuje Dejan Gavrilović, predsednik "Efektive".

Pred sudovima širom zemlje je između 200.000 i 250.000 tužbi građana podnetih zbog nezakonitosti naplate troškova obrade kredita i plaćanja premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.