"Referendum o izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, cilj efikasnije i nezavisnije sudstvo"

Građani će se za 10 dana na referendumu izjašnjavati o izmenama Ustava koje se odnose na deo o uređenju sudske vlasti. Moraju da znaju da tu nema nikakvih preambula o KiM, Rio Tintu, uskraćivanju bilo kakvih građanskih i ljudskih prava, već se ove prome tiču isključivo pravosuđa koje bi posle toga trebalo da bude funkcionalnije i nezavisnije, rekli su za RTS članica Visokog saveta sudstva Dragana Boljević i zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić.

Cilj ovih ustavnih promena trebalo bi da bude da se pravosuđe oslobodi uticaja politike i da se uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije. To znači da sudije i tužioce više neće birati predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, odnosno Vlada i Skupština, već vrhunski pravnici.

"Građani pre svega treba da znaju o čemu glasaju na referendumu. Tu nema nikakvih preambula koje se tiču KiM, Rio Tinta, već se glasa isključivo o preomenama koje se tiču pravosuđa", rekla je za RTS Dragana Boljević.

Ustav nije čarobni štapić, ali će se ovim promena Ustava promeniti pravosudni zakoni.

"Cilj je da se pravosudni sistem unapredi, a da građani budu sigurniji da će dobiti pravedniju sudsku odluku. Neće sve biti gotovo 17. januara, uslediće reforma pravosuđa koja će trajati bar godinu dana", objašnjava Boljevićeva.

Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić kaže da je najvažnije da će se ustavnim promenama obezbediti nezavisno pravosuđe, a to vodi do smanjenja korupcije na nivou celog društva.

"Ako se prihvate ove izmene, tužioci će moći slobodnije da govore i u javnosti, jer će biti zaštićeni imunitetom. Neće nam biti prećeno ako javno govorimo o činjenicama vazanim za svoju funkciju, pa i o pritiscima", ističe Ilić.

Građani bi trebalo da dobiju veću garanciju prava u sudskim postupcima i skraćivanje beskonačno dugih sudskih procesa.

"Potrebno je da se zakonima postigne ravnomerna opterećenost sistema, a ne da recimo u Beogradu građani čekaju godinama na sudsku odluku", navodi sudija Apelacionog suda Dragana Boljević.

Izbor sudija i tužilaca se do sada odvijao u jednom, pre svega političkom procesu.

"Sada će sve sudije birati specijalizovani Savet sudstva kao i tužioce, dok će vrhovnog tužioca predlagati specijalizovano telo Visokog saveta tužilaštva iako će se i dalje politički birati. Unutrašnja sloboda, ali i odgovornost svakog tužioca biće mnogo veća", objašnjava Ilić.

Izmene su mogle biti bolje, ali su i ove promene veoma značajne, saglasni su Dragana Boljević i Goran Ilić koji kažu da promene daju značajno bolja rešenja u odnosu na postojeće, kao i dobru osnovu za reforme.

"Vrhovnog tužioca će i dalje birati Skupština, ali u procesu u kome će biti uključene sve stranke ne samo vladajuće, a u izboru sudija i tužilaca učestvovaće pre svega istaknuti pravnici koji nemaju stranačke funkcije", tvrdi Ilić.

Ukoliko se prihvate ustavne promene, građani kada stupe u tužilaštvo pred sobom će imati nezavisno, ali i odgovorno lice što do sada nije bio slučaj, jer tužilac nije imao odgovornost, rekao je za RTS zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić.