Stid, nedostatak podrške i nezainteresovane institucije – razlog zašto žene ne prijavljuju nasilje

Počelo je u subotu objavom devojke koja zbog sramote nije prijavila nasilnika čija je majka advokat. Usledila je lavina ispovesti devojaka i žena koje su trpele nasilje i o njemu ćutale.

"Vidimo da je i društvena podrška izostala, da često onima kojima su se obraćale iz porodice, okruženja, od rodbine, prijatelja, da su i oni pokazali nerazumevanje, osudu i nekako umanjivanje njihovog iskustva", navodi Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kaže da ne poznaje ni jednu ženu koja, ako nije bila izložena nasilju, nije bila izložena bar jednom podrugljivom odnosu i nekoj vrsti uvreda i svođenja na objekat, bar jednom u životu.

"Ovo nije nikakvo iznenađenje i nastavak je čini mi se priče i pada ovog tabua koji je započeo izlaskom Milene Radulović početkom ove godine i prijavljivanjem dugogodišnjeg seksualnog nasilja. Najmanje što možemo da učinimo, zapravo pojedinci koji to imaju nameru, da se uzdrže od negativnih komentara", ističe Brankica Janković.

Neadekvatna zaštita žrtava 

Jedan od glavnih razloga ćutanja žena je i to što ne veruju institucijama, jer čak i kada su prijavljivale nasilje, nisu dobile adekvatnu zaštitu i podršku.

"Žrtve u Srbiji nemaju puno prava, ali ono malo prava što imaju, mi vidimo da se u sudskim postupcima ne poštuje", poručuje Vanja Macanović, advokat AŽC.

Iako je predviđena kazna i za one koji ne rade svoj posao po zakonu, nema podataka da je neko kažnjen zato što je odluke donosio na osnovu predrasude ili ličnog stava.

"U poslednje vreme imamo stavove ili sudsku praksu koja oslobađa profesionalce odgovornosti kada ne postupaju onako kako treba, i to je ono što ostavlja lošu poruku. Mi smo sad pred Ustavnim sudom sa tim slučajem zato što je tužilaštvo smatralo da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka jer je unutrašnja kontrola policije rekla da tu nema nikakvog disciplinskog prekršaja iako je bilo jasno da je bilo dugogodišnjeg nepostupanja policije", dodaje Vanja Macanović.

Zabrinjavajući je podatak da je 60 do 70 posto krivičnih prijava za nasilje u porodici bude odbačeno, jer nema čvrstih dokaza. To je neke žene koštalo života.

U slučaju ubistva devojke iz Zrenjanina pre nekoliko godina jedini dokaz da je žrtva prijavljivala nasilnika bio je snimak kamere u policijskoj stanici.

Predsednica vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović očekuje da se ispitaju svi navodi u slučaju devojke koja je pokušala da prijavi momka za psihičko i fizičko zlostavljanje.