"Dan belog štapa" – koji su gorući problemi slepih i slabovidih i kako ih rešiti
Međunarodni dan slepih i slabovidih, poznat i kao "Dan belog štapa", u Srbiji obeležava više od 12.000 slepih i slabovidih, koliko inače i ima osoba koje ne vide ili imaju problema sa vidom. Savez slepih Srbije je jedna od najstarijih organizacija u našoj zemlji. Predsednik te organizacije Milan Stošić ističe da su najveći problemi tih lica u procesu inkluzivnog obrazovanja, zapošljavanja, novčane pomoći za negu, ali i donošenje posebnog zakona kojim bi se regulisao status i rad udruženja.
Savez slepih Srbije je jedna od najstarijih organizacija u našoj zemlji. Postoji od 1946. godine i brojnim aktivnostima radi na unapređenju kvaliteta života slepih i slabovidih osoba.
Milan Stošić, predsednik te organizacije, istakao je da je zajednički imenitelj svih 45 podružnica da danas svi ukažu na probleme za koje su zainteresovani, kako bi pomogli u svakodnevnom životu tih lica.
Stošić je ukazao da je jedan od većih problema slepih i slabovidih u procesu inkluzivnog obrazovanja.
"Postoji zakon kojim se omogućava da se deca sa hendikepom inkluzivno obrazuju, ali tu imamo problema, odsustvo stručnog kadra kao što su personalni asistenti defektolozi, nedostatak uređaja za pisanje Brajevog pisma, uređaji za slušanje audio knjiga. Tu se mi snalazimo kao roditelji za svoju decu, ali najbitnije je da se to sistemski reši", naglasio je Stošić.
Dodatna pomoć poslodavcima za zaposlenje
Dalje navodi problem zapošljavanja. Naglasio je da su slepi i slabovidi ljudi visoko obrazovani, čak i doktori nauka, ali je problem kad se dođe do tog zvanja, vrlo teško se zapošljavaju.
"Kada dođu do diplome tek tada su ništa. To mora da se promeni na bolje, da se promene neki članovi zakona i da to postane obaveza poslodavca. Poslodavci moraju da imaju ne samo zakonsku, već i moralnu obavezu da u to uđu bez predrasuda", smatra Stošić.
Dodaje da neki poslodavci radije plaćaju kaznene penale nego što ispunjavaju kvotni uslov.
Takođe, kao je ocenio, nisu isti svi invalidi, trebalo bi za teže invalide da postoji dodatna finansijska pomoć poslodavcima da bi ispunili uslove zapošljavanja.
U gorućim problemima Stošić ističe i da je važno da se kompenzaciona novčana pomoć usklađuje sa promenom rasta primanja, standarda. Ukazuje i da su kompenzaciona pomagala izmeštena u, kako je rekao, "neki sistem tako da vrlo teško mogu da ih koriste naši članovi".
Donošenje posebnog zakona kojim bi se regulisao status i rad udruženja je od izuzetnog značaja, naglasio je Stošić.
"Ove probleme mi ne iznosimo samo u medijima nego i u neposrednim susretima sa ljudima koji donose te odluke, ali bi bili zahvalniji kada bi se nešto od toga i uradilo. Mislim da bi to trebalo da prati kvalitetniji život slepih i drugih osoba s invaliditetom, jer je i to jedan od uslova da bi se naša zemlja integrisala u EU i šire. Ima nekih pomaka, ali to nije dovoljno", ocenio je Stošić.
Digitalizacija audio knjiga
Biblioteka saveza je jedna od najvećih u regionu i Evropi, a 50. rođendan koriste da je afirmišu, sve potencijale, ogromno književno blago.
"Mi imamo preko 90.000 bibliotečkih jedinica, oko 50.000 na Brajevu, oko 40.000 u audio formatu. Za sada smo oko 60 posto knjiga na otvorenim trakama i 40 odsto na kasetama uspeli da digitalizujemo ali je ostalo još puno toga da se uradi", rekao je Stošić.
Dodao je da im je za sve to potrebna finansijska pomoć. Saradnju imaju sa svim zemljama na svetu i šalju im knjige.
Saradnja sa RTS – deskripcija domaćih serija
U saradnji sa Savezom trenutno se priprema audio deskripcija domaćih serija. Serija "Koreni" će biti dostupna osobama oštećenog vida početkom sledeće godine na programima RTS-a, a trajno na platformi RTS Planeta.
Inače, RTS Planeta je prilagođena za slepe i slabovide osobe. Ne postoje poteškoće pri pretrazi i u dostupnosti sadržaja.
Stošić kaže da je to samo jedan projekat, a da su im ambicije da to bude u kontinuitetu. Istakao je da RTS na razne načine afirmiše kreativne i stvaralačke mogućnosti slepih i na taj način utiče na smanjenje predrasuda kao jedne od najvećih barijera u životu i radu osoba s invaliditetom.
Коментари