Zbog čega se u Šumadiji sve više gaje borovnice

Mladi tehnolog Vlada Luković je profesor u srednjoj školi u selu Lužnice nadomak Kragujevca, zajedno sa roditeljima posadio je pre četiri godine na jednom hektaru borovnice, a ove godine vremenski uslovi su pogodovali, vegetacija je krenula ranije, tako da su zadovoljni rodom.

"Temperature su visoke, dosta ima sunca što doprinosi visokoj količini briksa, odnosno voćnog šećera u bobicama, biće slađe, a samim tim biće i veća potražnja za njima", rekao je Vlada Luković.

U obližnjoj Gruži, Marija koja je po profesiji lekar na porodičnom imanju ima zasade borovnica na pet hektara koji su u četvrtoj godini vegetacije, pa očekuju odličan ovogodišnji prinos od tri do pet kilograma po biljci koje odlaze za izvoz u Rusiju i širom Evrope.

"Zbog količine aminokiselina ona se koristi i u terapiji najrazličitijih bolesti, sada su trenutno studije u toku koje nam pokazuju učinkovanost u terapiji šećerne bolesti i u terapiji predkancerogenih i kancerogenih stanja", navela je Marija Nikolić iz sela Balosave kod Gruže.

Nikolići ove godine imaju preko stotinu berača, a Lukovići 20. Uglavnom su to ili meštani iz njihovih sela, ali ima i mnogo mladih, studenata i starijih srednjoškolaca koji žele da na ovaj način sami zarade.

"Očistio sam godinu i sada imam slobodnog vremena da zaradim malo para kako bi otišao na more da ne bih uzimao od roditelja", rekao je Nikola Vukašinović, student iz Kragujevca.

Još jedan student, Marko Kostić, naveo je da dobar berač za jednu smenu može da ubere 45 kilograma borovnica.

Borovnice se u kasnim satima odvoze do hladnjače u Topoli ili se direktno kamionima odmah transportuju u otkup i izvoz. Pre samo četiri godine, u ovom delu centralne Srbije bilo je svega dva hektara pod borovnicama, a ove godine zasadi se prostiru na više od 200 hektara.