Svaki splav mora da ima mornara, jeste li ga videli nekad u Beogradu

Nakon vesti da je jedan beogradski splav počeo da tone usred koncerta, odlučili smo da sa inspektorima obiđemo reku i splavove. Šta bi svaki splav u teoriji i po zakonu trebalo da ima, a šta stvarno ima u praksi?

Na svakom splavu mora da piše koliko ljudi može na njemu da boravi.

Božidar Jagodić, načelnik odeljenja inspekcije za bezbednost plovila, naveo je da je u okviru ovogodišnjeg plana planirano 60 inspekcijskih nadzora plutajućih objekata za privredne svrhe, odnosno splavova.

"Najpre krećemo od toga da on mora da ima ispravnu opremu za spasavanje, pojaseve, prsluke za spasavanje, zatim mora da ima hidrantsku mrežu, mora da ima pumpu ukoliko dođe do prodora vode. Potpuno ispravnu instalaciju i da gorući materijali budu premazani, da premazi budu protivgorući", objašnjava Slobodan Milošević, direktor Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu.

Propisi su jasni, ali ih ne poštuju svi. Inspektori zatiču različite nepravilnosti.

"Možemo da istaknemo najčešći problem je da mnogi splavovi nemaju važeću plutajuću dozvolu ili da nemaju ovlašćeno lice da vrši nadzor nad tim splavom", rekao je Jagodić.

U zavisnosti od prekršaja, predviđene kazne su od deset do 100.000 za fizička lica i 200.000 do 2.000.000 dinara za pravna.

Da bi jedan splav bio registrovan i da bi dobio plutajuću dozvolu, potrebno je da ispunjava niz tehničkih uslova propisanih zakonom.

Prisustvo mornara u ovakvim objektima je obavezno 24 sata.

"Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu je u susret ovoj sezoni u proteklom periodu uradila flajer koji na sebi sadrži sva uputstva koja treba da ima jedan splav", kaže Slobodan Milošević.

Flajeri će se deliti vlasnicima splavova, zaposlenima i građanima. Ovakav vid edukacije je dobrodošao, ali je za bezbednost pre svega neophodna svest o tome da na vodi nema mnogo prostora za grešku.