Gospođe ministarke i narodni poslanici – šta će svet da kaže

Poslanici koji su u decembru prošle godine aplauzom pozdravili reakciju Jadranke Joksimović koja je poslaniku koji joj se obratio sa "ministarko" rekla "ja sam ministar, a ne supruga ministarka", posle gotovo nušićevske debate u javnosti glasali su za Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Jedan od temelja upravo je rodno senzitivan jezik.

"Važno je da mi razumemo da ja jesam ministarka, kao svaka žena u Vladi, jer je to ženski rod zanimanja", kaže ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Činjenica je da je i ministarka Joksimović naknadno objasnila da joj je dodavanje imenice "gospođa" uz već "prerodnjen" naziv funkcije delovalo posprdno, ali da ona nema ništa protiv rodno senzitivnog jezika i da ga smatra upotrebljivim u pojedinim aspektima našeg jezika.

Da značenje reči zavisi od konteksta u kojem je upotrebljena, jedino je u čemu su saglasni političari i lingvisti. Naime, novi Zakon o ravnopravnosti toliko je naljutio Odbor za standardizaciju srpskog jezika, da je njegov predsednik uputio pismo predsedniku Srbije da zakon ne potpiše jer je to, kako navodi, zakon protiv srpskog jezika.

"Taj zakon je protiv srpskog jezika, jer predviđa grubo mešanje i napad na srpski jezik i inženjering kakav ne poznajemo, da se jezik u ime sile menja. Ovaj zakon nema nijedan argument kojim ide na jezik, osim argumenta sile", kaže Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

"Znam da su u pisanju zakona učetvovale nevladine organizacije i stručnjaci za ljudska prava, ali ne znam da li je koliko lingvista učestvovalo", kaže Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik, koja smatra da je neophodan razgovor lingvistike i politike kako bi se premostio jaz.

Ista prava u svemu, pa i u jeziku

Osim jednakih prava za sve, što niko ne dovodi u pitanje, zakon predviđa i zabranu rodnih stereotipa u javnom govoru, ali zagovara i rodno senzitivan jezik u školama i u sredstvima javnog informisanja. Primera radi - to znači da u emisije dolaze gosti i gošće i da u skladu sa rodom treba predstaviti i njihove funkcije.

"Mnoge među nama ne žele da se zovu advokatice, nego žele muški rod naziva funkcije, smatrajući da se isticanjem njihovih polnih karakterisitka u prvi plan ovim sufiksima stavlja na stranu njihova stručnost, odnosno da se one dele od kolega sa kojima se čitav život bore da budu ravnopravne", kaže profesorka Nikolić.

Šta učiniti sa onim ženama koje ne žele da njihova funcija bude potpisana sa sufiksom-škinja, -ica i slično?

"Problem je sa nama ženama što mislimo da nećemo biti shvaćene dovoljno ozbiljno ako znamo svoj identitet i to je slika predrasuda koje o ženama vladaju", smatra ministarka Čomić i koja pretpostavlja da takve žene kod kuće verovatno "imaju neku ćerku kojoj tepaju ‘sine‘ od milja" i da je to posledica predrasuda koje postoje u društvu.

Na pitanje šta da rade novinari kada žena koja gostuje u emisiji insistira da njeno zanimanje bude predstavljeno u muškom rodu i kako da se ne ogreše o član 44. Zakona koji propisuje upotrebu rodno senzitivnog jezika u medijima, ministarka odgovara:

"Možete da je pitate, pa da u obrazloženju, da vam se ne izrekne prekršajna kazna, kažete da je to izbor gosta i to je druga lepota ovog Zakona - pravo na izbor, jer nas naši izbori čine onakvim kavi smo. Ako ikad dođem kod vas na televiziju, nemojte da me pitate, ja sam političarka."

Ministarki Čomić i poslanicima usvajanje Zakona čestitala je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović. 

S druge strane, novinarima ostaje da čekaju prvi sledeći medijski nastup npr. Jorgovanke Tabaković, koja insistira da se njena funkcija navodi onako kako piše u Ustavu Srbije - guverner. Nije jedina koja insistira na tom tzv. neutralnom obliku.

Bitka predrasuda i diktature sufiksa

Lingvisti upozoravaju da razgovor o jeziku i predstavljanju žena ne treba svesti na debatu o sufiksima i da postoje i drugi načini da se prikaže pol odnosno rod.

"Naš jezik je bogat i nije rodno diskiminatoran i imao je i pre gospođe Čomić mehanizme da imenuje sve osobe i nikad se nije desilo da smo u nekoj informaciji ostali u nedoumici da li se radi o osobi ženskoga ili muškoga pola", kaže Tanasić.

"Samim navođenjem imena navodi se kom rodu odnosno polu ta osoba pripada, tako da nije nužno da iza mog imena stavite profesorka možete i profesor, jer svejedno je - iz mog imena se vidi koja je moja titula i zvanje i rod", objašnjava profesorka Nikolić. 

Navodi i da su i ranije postojale reči za imenovanje zanimanja u ženskom rodu.

"Ja imam knjigu iz 19. veka, to nije novina, imamo i sekterke i advokatice...Srpski jezik ima mogućnosti razne, pitanje je samo dobrog stila i ukusa, kao i rasprostranjenosti", kaže Nikolićeva. Smatra da bi nametanje bila neka vrsta represije nad jezikom.

U Odboru za standardizaciju navode da se nikome ne sme zabraniti da iz srpskog jezika bira onu mogućnost izražavanja koja mu najbolje odgovara, pa makar to bili i oblici gramatički neutralnog muškog roda. 

Kroz čitavu svvoju istoriju srpski književni jezik karakterisala je liberalna a ne direktivna jezička politika i da jezik ima moć da sam sebe uredi.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika navodi da jezik ima svoje tvoračke mehanizme i da on sam stvara nove reči. S druge strane, ministarka Čomić očekuje od Odbora "konačan rad".

"Dakle, kojim imenicama hoće da daje nastavke -ica, -škinja, -ginja i ostalo što podrazumeva ženski rod zanimanja, a ako misle da je jezik nepromenjiva kategorija onda treba da razmisle zašto se bave time", kaže ministaka Čomić, koja smatra da je otpor imenovanju funkcija u ženskom rodu u stvari "otpor postojanju žena na tim funkcijama".

Tanasić navodi da je na čelu Instituta za srpski jezik SANU žena, da žene predsedavaju i Upravnom odboru i Naučnom veću i vode pet od ukupno šest odeljenja, a slično je i na fakultetima. Kako kaže - to je pravi pokazatelj da se u oblasti nauke o jeziku poštuju prava žena.

Profesorka Nikolić u ime Instituta za srpski jezik poziva zakonodavce, pošto je Zakon već usvojen, na dijalog o njegovoj primeni.

"To bi bila moja prepouka - pravila dobrog stila, ali i negovanje  osećanja govornika jezika, od kojih mnogi smatraju ove izraze rogobatnim. I budući da sam zakon pročitala, period implementacije je tri do četiri godine i to se postepeno uvodi. Mi nudimo pomoć, jer treba sva dostignuća savremene nauke o jeziku upotrebiti, kako bi se postigla ravnopravnost u Srbiji, ne samo u jeziku", kaže profesorka Nikolić.

Kazne za nepoštovanje zakona su od 50.000 do čak dva miliona dinara za pravna lica, u zavisnosti od težine prestupa.

Još nije precizirano koju će težinu imati prekršaj u imenovanju funkcije ili zanimanja.