I Interpol u akciji otkrivanja lažnog meda, 40 odsto falsifikata u Srbiji

Pri kraju je velika akcija otkrivanja lažnog meda, najšira koja je ikada sprovedena u Srbiji, i sve ukazuje na to da će rezultat biti šokantan. Preliminarni rezultati su pokazali da 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno, u EU 10 odsto, a u SAD je čak 70 odsto meda falsifikat, rekao je za RTS Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Med je, po definiciji, prirodna supstanca, proizvod medonosnih pčela od sakupljenog nektara biljaka kome dodaju sopstvene specifične supstance. To je namirnica istovremeno i biljnog i životinjskog porekla i po tome je jedinstvena, a zbog izuzetnih svojstava koristi se i kao hrana i kao lek.

Međutim, na tržištu Srbije je sve manje kvalitetnog meda, a sve više proizvoda sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta.

U toku je velika akcija otkrivanja lažnog meda, u koju je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, a predvodi je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na Svetski dan pčela, Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, rekao je za RTS da je ovo velika svetska akcija u koju se uključio i Interpol.

Prema njegovim rečima, analize su pokazale da firma "Hani med" falsifikuje med. Pokazalo se da je ona do sada prolazila sve analize, ali zahvaljujući novoj tehnologiji, koja se primenjuje na Hemijskom fakultetu, dokazalo se da falsifikuje med.

"Naloženo je firmi 'Hani med' da sve količine povuče sa tržišta, što nije urađeno. Njihov med se nalazi i dalje u svim trgovinama. Procenili su da je rizik od kazne manji od profita", naveo je Živadinović.

Kaže da je imao iskustva i sa pekarskim medom, koji je legalan. Nastaje kada se med pregreje, jer se tad oštećuju neka svojstava i tada može da se koristi u pekarskoj industriji za kolače, ali to mora da se naznači.

"Nisam video ispravno deklarisan pekarski med u Srbiji i to je problem", rekao je Živadinović i dodao da Srbija nema zakon kao EU, na osnovu kojeg bi kažnjavala one koji se bave falsifikovanjem hrane.

Naveo je primer Holandije, gde se falsifikatorima zatvara firma na dve godine i ne mogu da je otvore ni na članove porodice, pa nikome ne pada na pamet da se time bavi.

Napominje da pčelare proizvodnja bagremovog meda košta 800 dinara, a one koji falsifikuju 100 dinara, tako da oni idu svesno na falsifikovanje jer imaju veću zaradu.

"Preliminarni rezultati su pokazali da 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno, zato smo pozvali da se prijavljuje svaki neispravan med. U EU 10 procenata, a u SAD čak 70 posto je falsifikovanog meda" rekao je Živadinović.

Kad nema bagrema, onda nema ni meda od bagrema, a kod falsifikatora uvek ima svih vrsta meda.

"Ideja i akcija nam je uspela, naši proizvođači sada mogu da plasiraju robu bez posrednika, po realnim cenama. Garantujemo kvalitet, ako ne želite da budemo najbolji, nemojte da radimo. Naša svaka tegla ima serijski broj. Imate puno ime i prezime meda", rekao je Živanović i napomenuo da se njihov med analizira i u Srbiji i u inostranstvu.

Ako je otkupna cena bagremovog meda 800 dinara, ne možete ga kupiti po 800 dinara u trgovini, već po 1.200 i 1.300 dinara, ako je jeftiniji, napominje, to ukazuje da nešto nije u redu.

"Koristimo i ovaj kišni dan da pokažemo značaj pčela za okolinu. Poklonićemo pola tone meda bolesnoj deci, NURDOR-u, kao i bolnicama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu", zaključio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.