Aleksandra iz Novog Sada zna kako da vam se osmeh vidi i pod maskom

Novosađanku Aleksandru Aleksandrović smo upoznali kao pijanistu, ali smo u razgovoru s njom saznali da je i kompozitor. 

"Imali ste priliku da čujete moju kompoziciju Putovanje duše, a i neke od mojih improvizacija", navela je Aleksandra.

Istakla je da uglavnom komponuje za svoju dušu i da je komponovanje proisteklo iz njenog dosadašnjeg rada. 

"Ja sam završila osnovne studije iz etnomuzikologije, a master studije iz primenjenog pozorišta, međutim, ja sam non-stop svirala svoje improvizacije i nikada nisam gledala na to – e iz ovoga može da proistekne kompozicija", rekla je Aleksandra.

Na uvrežena mišljenja da Romi ne žele da se obrazuju ili da im obrazovanje nije dostupno, Aleksandra ističe da je Romima dvostruko teže da dođu do obrazovanja. 

"Zato što su tu neke druge stvari po sredi, i ekonomska i finansijska, gde treba prvo da se zadovolje neke druge stvari. Jer, recimo, dosta dugo sam radila u nevladinoj organizaciji sa marginalizovanim grupama, sa Romima, i najčešće sam se susretala sa problemom – šta ću ja danas jesti", istakla je Aleksandra.

I sama se tokom obrazovanja, kako kaže, susretala sa diskriminacijom. To joj je davalo dodatnu snagu da ne odustane. Tako je stigla i do Norveške, gde je u okviru studentske razmene provela jedan semestar u Bergenu, na katedri za primenjeno pozorište.

Muzika je njena prva ljubav. Pozorište je druga. Međutim, danas ne živi ni od jednog ni od drugog, čemu je delom doprinela i pandemija.

Aleksandra vodi emisije na romskom jeziku 

Trenutno ono što joj u protekle dve godine donosi prihode, doduše honorarne, jeste novinarski posao u redakciji programa na romskom jeziku Radio-televizije Vojvodine.

"Prvo sam počela da vodim vesti na romskom jeziku ili Nevimata svaki dan osim nedelje, išla sam na teren, ulazila sam u montažu i sve ono što iziskuje rad iza kamere, potom sam počela da vodim emisiju Svato i imala sam svoje goste i to baš za ovim stolom, nakon toga prebacujem se u srpsku redakciju", navela je Aleksandra.

Posla je dosta, s obzirom na to da je reč o jedinstvenoj redakciji u regionu koja na nedeljnom nivou emituje više od 300 minuta programa na romskom jeziku. Ali ovoj devojci kao da je malo posla, pa je pre gotovo godinu dana pronašla novi.

Već početkom pandemije, u martu, Aleksandra je klavir zamenila mašinom i počela da šije maske za osobe sa oštećenim sluhom. Do sada je sašila oko 2.500, a veći deo njih je poklonila udruženjima, bolnicama, kao i pojedincima.

Ideju je pronašla na internetu, čitajući o studentkinji iz Amerike koja je kreirala maske za osobe koje ne čuju. Tako je Aleksandra odlučila da svoju ušteđevinu uloži u materijal i počne da šije pamučne maske sa plastičnim providnim delom.

Kako je šivenje zavolela još pre pet godina i prve korak učila od komšinice, bio je potreban samo jedan čas da se priseti. Kada je sela za mašinu, znala je da neće stati dok joj ne ponestane materijala.

"Ove zatvorene maske onemogućavaju čitanje sa usana, a vi kada imate ovaj transparentan deo možete da bukvalno vidite kada neko priča evo to je ovo, vidite i osmeh i dok ja pričam možete da čitate sa usana. E, sad, da bi se sprečilo magljenje kao što se sada desilo, samo upotrebite sapun u čvrstom stanju, protrljate i ne magli", rekla je Aleksandra.

Kada je potrošila svu ušteđevinu, počela je da naplaćuje materijal za izradu. Odskoro pomoć joj stiže i od majke, koju je naučila osnovama šivenja.

Maske sada imaju cenu, a ne traže ih samo osobe oštećenog sluha, već svi oni koji u ovom teškom periodu jednostavno žele da im se vidi osmeh na licu.