Autor spomenika Stefanu Nemanji za RTS: Lepota srpskih fresaka bila mi je inspiracija

Aleksandar Rukavišnjikov je za RTS govorio o poduhvatu, ali i kritikama koje su ga pratile.

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu? Stefan Nemanja sada umesto krsta u jednoj ruci drži mač. Zbog čega je došlo do te promene i mislite li da je porušena simbolika čitavog spomenika?

Znate, i ja sam sebi postavio to pitanje kada mi je rukovodstvo iz Beograda u jednom trenutku reklo da u ruci Stefana Nemanje ipak treba da bude mač, a ne krst. Ja sam se iskreno iznenadio. Međutim, kada sam radio ostale segmente spomenika uzeo sam u obzir izmenu i dodao nove nijanse, uključujući izraz lica. Ja sam skulptor, gubim se u formalnostima. Kada su mi rekli da žele mač, ja sam rekao u redu, slušam.

Autor ste brojnih dela, kako u Rusiji, tako i inostranstvu - međutim, ovo je vaš drugi gigantski projekat. Upravo su dimenzije spomenika naišle na kritike stručne javnosti i dela građana u Srbiji. Da li mislite da se spomenik u ovim dimenzijama uklapa u urbanističku sliku Beograda?

Sve dimenzije smo izračunali uzimajući u obzir ne samo zgradu nekadašnje železničke stanice već i zgrade koje se nalaze bočno. Kompjuterska kalkulacija je optimalna, ali ja sam čak i nju malo umanjio. Moram da kažem i da smo vodili računa da ne viri glava kada se prilazi iz okolnih ulica u zonu spomenika, već da bude u skladu sa svim građevinama.

Vaša želja je bila da ovaj spomenik postane novi simbol Beograda i da onima koji dođu, koji ga posete, naročito turistima on pomogne da stvore pravu sliku istorije Srbije. Da li mislite da ste to postigli?

Ja sam sebi dao sledeći zadatak - želeo sam da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira. Naše zemlje, Srbija i Rusija, nisu imale mnogo sreće da popularizuju te umetničke tvorevine. Da se to nalazi negde u Italiji čitav svet bi se divio lepoti. Takođe, želeo sam da spomenik ima neki impuls Ivana Meštrovića. Da ima tradicionalne elemente, ali da ne bude sličan postament. Da silueta bude savremena, drugačija od svega do sada. Želja je bila da stvorim spoj tradiocionalnog i modernog jer se iza spomenika nalazi savremeni kompleks.

Kažete da su vam pomogle posete manastirima, ali veliki izazov bio je da stvorite lik i figuru Stefana Nemanje s obzirom na to da njegovi portreti nisu sačuvani sem onih iz monaškog života. Kako ste uspeli da osmislite lik, kako ste ga vi zamislili?

Nisam imao problem da zamislim lik Stefana Nemanje, on mi se sam javio u glavi. Međutim, cilj mojih poseta manastrima je bio da proniknem u duh srpske istorije. Zahvalan sam prijatelju Nikolaju Muhinu koji je napravio podvig u formiranju mozaika hrama Svetog Save. Ja sam njegov dužnik jer mi je prosledio materijale koje je sakupljao godinama.

Priznajem, plašio sam se razočaranja, da možda neću biti impresioniran umetnošću. Ali zapravo se desilo suprotno. Bio sam oduševljen snagom fresaka iako mnoge nisu sačuvane u celosti. To je jedna nezamisliva lepota i značajan momenat u mom životu.

Prvi put ste autor spomenika jedne istorijske ličnosti strane države i kako smo čuli, dugo ste se za to pripremali. Kakav je utisak na vas ostavio Stafan Nemanja kao vladar?

Ne bih ga opisivao kao vladara već kao čoveka koji je odan svom delu. Ja izuzetno cenim takve ljude. Kada razmišljam o tuđim podvizima, uvek zamišljam istorijski kontekst. To je bio čovek koji je znao šta činiti, i svoje zamisli nije ostavljao nedovršene. To me je kod njega najviše zadivilo i želeo sam da prikažem čvrstinu njegovih odluka.

Iako je planirano da prisustvujete otkrivanju spomenika, iz zdravstvenih razloga i nedavno preležanog koronavirusa, nažalost, ostajete u Moskvi. Koja je vaša poruka građanima Srbije odavde?

Moje iskustvo govori da ljudima treba vremena da se naviknu na tako veliki spomenik. Imam molbu i izražavam nadu da će se bratski srpski narod navići na spomenik. Verujte da on neće kvariti izgled vašeg prelepog Beograda i nadam se da ćete ga vremenom zavoleti.