Dragoljub Žarković – novinar jednog vremena

"Gde god da je pisao, 'terao' bi čitaoca da najpre pročita njegov tekst, jer je nesumnjivo nosio neku vrednost, rečenicu ili misao koju vredi zapamtiti i citirati, i to što pre."

Tako su kolege objasnile zašto Dragoljubu Žarkoviću dodeljuju nagradu Udruženja novinara za životno delo. Kako su naveli – on nije od onih novinara koji se udvaraju političarima, čak ni kad o njima ne misli loše, dok obrnuto ne važi.

Njegovi prijatelji kažu da je imao plan da obori rekord Predraga Milojevića, koji je pisao i u kasnim devedesetim godinama života. Ipak, taj plan nije ostvario.

Jedna od urbanih legendi o Žaretu, kako su ga kolege zvale, glasi da je, kad su ga pitali za praktičan savet kako se piše vest, studentima rekao: "Šta vam pada na pamet, ja sam ceo život urednik!"

Ipak, kako je drugom prilikom rekao, u karijeri je prošao "sito i rešeto", bio je novinar a potom urednik u Politici i Borbi, ali se smatra da je njegovo životno delo nedeljnik Vreme.

"Imao je lako pero, njegov komentar sa mešavinom reportaže pogodan je za plasiranje ideja, i to je pitko svima, ali njegova veština je urednička pre svega i to je on radio tako da se ne primeti njegova ruka", kaže Milan Milošević, dugogodišnji novinar nedeljnika Vreme.

Pojašnjava da je za gotovo trideset godina u Vremenu radio veliki broj ljudi, više od hiljadu, da nije bilo lako sve to povezivati, a uz to je Vreme list koji se, kako kaže Milošević, "suprotstavljao i establišmentu i saveznicima i svom vlasniku".

"Svako od nas zna dve stvari – kad je došao u Vreme i kad je upoznao Žareta, on je na sve nas uticao. Mi ćemo nastaviti dalje, biće tu i uspeha, verovatno i poraza, ali Vreme bez njega nikad neće biti isto", kaže odgovorni urednik Filip Švarm.

Tri decenije uređivanja Vremena

Dragoljub Žarković je gotovo tri decenije uređivao je Vreme, što je, kažu, retko zabeležen podvig. Pogotovo jer su im u početku prognozirali tek dva ili tri boja, o čemu je i Žarković pisao povodom stotog, jubilarnog.

Te strašne prognoze bile su vrlo blizu istine, priznao je, sećajući se da je redakcija na početku od osnovnih sredstava za rad imala samo jednu pisaću mašinu koju je Jug Grizelj doneo od kuće.

"Najviše viceva bilo je kad je kriza, on je to radio da održi nivo redakcije koja je dosta emotivno reagovala, govorio je 'mi smo svi u belom odelu', a to je bila ironija, gajio je taj autoironični humor", priseća se Milan Milošević.

"On je čovek koji je gajio masku rezigniranog cinika, a svi smo znali koliko je širokogrud, on je čovek koji je imao jedinstven spoj ljudskih i profesionalnih vrednosti i više ne znam nikog od takvih ko je ostao", kaže Švarm.

Humor i ironija bez vređanja, davali su karakter uvodniku koji je pisao. Bio je to svojevrstan pregled nedeljnih događaja, a jedan od poslenjih koji je napisao, objavljen 31. oktobra 2019. može se čitati i kao programski tekst.

Posebno jedan pasus koji govori o datumu izlaska prvog broja:

"Da smo, kada smo pravili Vreme, makar malo pogledali u crkveni kalendar, mislim da ne bismo odustali od datuma. Tog dana pada Sveti mučenik Longin Sotnik, koji je kao šef straže nad svežim Isusovim grobom odbio da po cenu života i ponude krupnog mita (u smislu današnje korupcije) svedoči, dakle, da laže, da Hristos nije uskrsao trećeg dana od sahranjivanja, već da Longin treba da smisli tabloidnu priču kako su ga njegove malobrojne pristalice ukrale iz groba. Priča je mnogo duža i finale je da je Longina, kao i stražare koji su bili uz njega, nepotkupljivost stajala glava."

Ovaj tekst, prvi put štampan 31. oktobra 2019. redakcija Vremena danas je ponovo objavila uz podsećanje da Dragoljub Žarković nije prihvatao cenzuru niti pristajanje na autocenzuru.

"Žare je briljantan čovek, imao je hitar um, u nekoliko rečenica mogao je da sažme najkomplikovanije stvari, umeo je da uhvati vest u letu. Nije pravio kompromise sa onim što je mislio da je javni interes i profesionalno novinarstvo", navodi Švarm.

Za Žareta je vest bila ono što drugi žele da sakriju

U 45 godina dugoj novinarskoj karijeri, bio je i skupštinski izveštač i ekonomski novinar.

Pre nego što je, kako su neke kolege duhovito primetile, uoči 8. sednice prešao u Borbu, pisao je za Politiku i bio zamenik glavnog urednika Ekspresa. O tom periodu, najslikovitije govori jedna anegdota iz 1984. godine.

Tada je naime u Sarajevu održavan Kongres španskih boraca, koji su u to vreme već postali kritički nastrojeni prema državnom uređenju.

Milan Milošević se seća da su mnogi urednici, među kojima i Žarković, tada bili pozvani u Centralni komitet na brifing i da im je sugerisano da "obrate pažnju", što je značilo – ne mora se baš sve što je tamo rečeno objaviti.

Žarković je tada celu naslovnu stranu Ekspresa, koji je inače objavljivao kratke vesti, posvetio Kongresu sa eksplicitnim govorima Gojka Nikoliša i drugih španskih boraca.

"I pita ga tad direktor Politike: 'Pa jesi li ti bio na brifingu?' Žare odgovara da jeste, da su rekli da se obrati pažnja i da ju je on obratio", priseća se Milošević i kaže da je ova epozoda veoma ilustrativna:

"To govori o njegovoj filozofiji da je vest ono što drugi žele da sakriju."

Dragoljub Žarković je smatrao da novinarstvo mora da pruži mnogo više od odgovora na osnovna pitanja. Sam je, kažu, bio spreman da čuje mišljenja sa svih strana ideološkog spektra i umeo da odgovori na različita pitanja, u prepoznatljivom stilu.

"Imao je širinu, poznavao dosta ljudi, ja sam s njim sedeo u kancelariji 22 godine i kad bih ga pitao odakle mu neka informacija, govorio bi mi šaljivo 'nikad ne pitaj glavnog urednika s kim sedi'. Imao je širinu ali je najvažnija ta njegova širina shvatanja", kaže Švarm.

Bez obzira na to što se političke, društvene i tehničke okolnosti menjaju, novinarstvo ne sme da odustane od doslednosti i poštenja, u svakom vremenu.