Алиментација као оружје у Србији - како родитељи воде личне битке на штету деце

Процењује се да око 200.000 деце у Србији трпи због проблема са алиментацијом, а удружења већ годинама траже усвајање Закона о алиментационом фонду. Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић наводи за РТС да родитељи, било да је реч о оцу или мајци, често воде своје личне битке преко деце. Нагласила је важност увођења алиментационих фондова у Србији као решења за убрзано плаћање алиментације. Према њеним речима, ова мера би омогућила да жена која има право на алиментацију за више деце одмах добије та средства, а држава би касније наплатила та средства од родитеља који је дужан да их плати.

Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић је гостујући у Београдској хрници истакла да проблем алиментације не лежи само у односу мајке и оца, већ и у томе што оба родитеља, понекад, своје личне битке воде на рачун деце.

"Родитељи, било да је реч о оцу или мајци, често воде своје личне битке преко деце. Ускраћујући алиментацију, они се осветнички односе према другом родитељу, а на крају највише страдају деца", навела је Станојевићева.

Према њеним речима, родитељи су свесни последица својих поступака, али често сматрају да ће новац од алиментације бити искоришћен за друге потребе, а не за дете, због чега не плаћају алиментацију.

"И онда да би се светили мајкама, они финансије ускраћују својој деци", указује гошћа Београдске хронике.

На питање да ли су чешће очеви ти који не плаћају алиментацију, Весна Станојевић одговара да ову обавезу избегавају и очеви и мајке.

"Да, чешће су очеви ти који не плаћају алиментацију, али то не значи да нема и мајки које избегавају ту обавезу. Има и мајки које не плаћају алиментацију, јер сматрају да су деца остала код оца или да су остале неке друге обавезе на њему, попут имовине. Али то не ослобађа родитеља обавезе према детету. Без обзира на то ко брине о детету, та обавеза остаје и даље, јер је то законска и морална обавеза према детету", нагласила је Станојевићева.

Она је посебно указала на то да иако чешће очеви не плаћају алиментацију, није неуобичајено да и мајке избегавају ову обавезу.

Станојевићева је истакла да је плаћање алиментације законска и морална обавеза која не зависи од тога који родитељ брине о детету. Када дете остане у старатељству једног родитеља, други родитељ мора учествовати у његовом издржавању.

"Када дете остане у старатељству једног родитеља, други родитељ мора да учествује у његовом издржавању. То је законска обавеза која не сме бити занемарена", објаснила је она.

Весна Станојевић је истакла да је велики број жена које се налазе у сигурним кућама изложен и финансијским проблемима. Многе су запослене на пословима са ниским примањима, а неке нису ни запослене, што њихову ситуацију чини још тежом.

"Град Београд помаже женама које бораве у сигурним кућама годину дана. С друге стране, може да добије и треба да добије дечији додатак", напоменула је гошћа Београдске хронике.

Како увођење алиментационих фондова може помоћи женама

Станојевићева је такође указала на важност алиментације за опстанак жена које су једине задужене за издржавање деце.

"Кад би добила и алиментацију, та жена би некако могла да преживи. Међутим, ако не добије ту алиментацију, њене могућности да преживи са двоје или више деце су малтене никакве. Значи, оне у суштини немају могућности", истакла је она.

Говорећи о страху који жене осећају након развода, Станојевић је подсетила на то да жене често не пријављују насилнике због страха од одмазде.

"Жене се плаше насилника који их је годинама психолошки и физички терорисао. Веома је важно да се те жене не плаше да потраже помоћ јер постоје институције које могу да им помогну. Међутим, она тога није свесна, она се плаши, јер је он цео живот њу нечим плашио", истакла је Станојевићева.

Нагласила је значај увођења алиментационих фондова у Србији. Такође је истакла значај убрзаног решавања питања алиментације, посебно када је у питању више деце.

"Међутим, сада је веома важно да жена која има право на алиментацију за троје или више деце одмах добије тај новац, а да затим држава, преко својих институција, наплати та средства од родитеља који је дужан да их плати", рекла је Станојевићева.

Она је такође поделила своје искуство са женама које су изразиле потешкоће у остваривању својих права.

"Знам колико жена сам срела и колико жена сада знам и у сигурним кућама и ван њих, које не могу да остваре своја права јер не могу да доказују своје захтеве. Насилници, када осете да треба да плате алиментацију или нешто друго што се тиче деце, често пребаце своју имовину на друге људе, као што су очеви, деде или бабе, како би избегли плаћање. Надам се да ће и у овом случају бити решења која ће омогућити да се та средства ипак прикупе. На крају, најважније је да се деца не лишавају својих права", закључила је Станојевићева.

Шта учинити када родитељ не жели да плаћа алиментацију

После развода, родитељ који није добио право на старатељство има законски рок да почне да плаћа алиментацију.

"Он обично има 8-15 дана рок да крене да плаћа издржавање, и ту се не губи време да се плаћа издржавање детета, време које се губи јесте од момента саме тужбе и доношења пресуде да се обавеже родитељ да плаћа издржавање", наводи адвокат Милан Белић.

Када родитељ који на основу пресуде треба да плаћа алиментацију, а то не чини, други има две опције.

"Прва је да поднесе јавном извршитељу предлог да се принудним путем наплати та пресуда, а друга опција да поднесе кривичну пријаву за недавање издржавања, у оба случаја проблем је уколико тај родитељ нема средстава, нема званичних прихода, нема имовине, односно нема могућности да се принудним путем наплати износ издржавања, у тој ситуацији алиментациони фонд би имао потпуну сврху где би родитељ који самостално врши родитељско право могао да се обрати фонду", наводи Белић.

У Србији не постоји алиметациони фонд, а у многим земљама је то једно од решења за плаћање алиментације.