Vozačima kamiona nije lako, ali i u Srbiji mogu dobro da zarade

Može se reći da je Dejan Dejanović ceo svoj dosadašnji radni vek proveo u kamionu i na putu. Otac mu je takođe bio vozač, pa je imao od koga da nasledi naklonost prema tom poslu.

Trenutno radi za pančevačku firmu koja transportuje gas metan i prehrambenu robu za velike markete. Kaže da je naročito teško voziti u zimskim uslovima, a noću je potreban dodatan oprez.

"Sad je zimsko vreme, magla, klizavo je, sve je smrzlo, to je neki lošiji deo ovog posla. Čovek vremenom navikne na noć, posao je takav kakav jeste, tako da neke razlike u suštini nema. Vozi se za nijansu sporije i opreznije. Godinama čovek upozna svaku krivinu na putu, zna šta da očekuje", kaže Dejanović.

Dejan je zadovoljan uslovima u sadašnjoj firmi. Plata je dobra, poslodavac korektan, poštuju se svi propisi oko radnog vremena.

"Lepo je to što je čovek slobodan, nije vezan za kancelariju, nego otvoren put, predeli, upoznaje nove ljude, nove terene", kaže Dejanović.

Organizacija u rukama dispečera 

Uz Dejana, u firmi radi još stotinu vozača. Sve njih, u tri smene i 70 kamiona dnevno u transportu, mora da organizuje dispečer.

"Noću imamo dežurne mehaničare i pokretnu radionicu. U slučaju kvara vozač se javlja dežurnom dispečeru, a 24 sata je neko dežuran, oni pošalju pomoć, otklone kvar i vrate vozilo ili u servis, ili dalje na utovar", kaže dispečer Jasminko Redžović.

Ranijih godina Dejan je vozio i za inostranstvo. Kaže da je najteže čekanje na granicama i papirologija pri ulasku u Evropsku uniju. 

"Tamo ima opet čekanja druge vrste, jer imate zabrane nedeljom, praznicima, opet se sedi i čeka, čeka se na utovarima, ima grešaka u papirima", kaže Dejanović.

Posao vozača kamiona veoma je tražen, pa mnogi odlaze u inostranstvo da rade, ali uslovi nisu značajno bolji. Mnogi su se i vratili.

"Nije to tako kako su očekivali. Nekada je bilo, u onom ratnom vremenu, kod nas su bile male plate, ali sad se to skoro izjednačilo", ističe Dejan.