Šta donosi Zakon o poreklu imovine

Više od 60 inspektora posebnog odeljenja Poreske uprave proveravaće poreklo imovine. Istragu će raditi unakrsno - upoređivanjem prihoda i stečene imovine.

Iako to predlog Zakona izričito ne predviđa, sasvim je sigurno da će najveći broj zaposlenih ove organizacione jedinice biti angažovan iz redova najiskusnijih inspektora Poreske uprave.

Inspektori će sumnjivo stečen imetak prijavljivati policiji i tužilaštvu, dok će tzv. "ekstra profiteri", za koje nema dokaza da su se nelegalno obogatili, ali ne mogu da dokažu poreklo imetka, biti oporezovani stopom od 75 odsto.

"Kad je neki porez 75 posto to ustvari i nije porez, to je kazna. Poreske stope su redovno daleko niže, nego što je ova predviđena,a ako je kazna za neko nedelo, onda se može postavljati pitanje zašto nije 100 posto, zašto se ne oduzme sve", rekao je Nemanja Nenadić programski direktor Transparentnosti Srbija.

U odnosu na nacrt s početka godine, Vlada je promenila jednu od najviše kritikovanih odredaba - da se imovina proverava od 1. januara 2007., od kada je Poreska uprava uspostavila elektronske baze.

"Apsolutno više nema nikakve vremenske prepreke do kada imovina može da se ispituje ili ne. Neće biti selektivnog pristupa. S obzirom da poreska uprava treba u svom godišnjem planu da utvdi smenrnice kako će se primenjivati u toku jedne godine, te smernice nisu javno dostupne, ali to ne znači da ne može da postupa po prijavama građana", istakla je ministarka pravde Nela Kuburović.

Prema Nenadićevim rečia, na osnovu ovog zakona poreska uprava dobiće mogućnost da proverava stanje, imovine i prihode unazad u većem periodu nego što to dopušta postojeći zakon, koji propisuje zastarelost nakon pet godina.

"Tako da to pitanje mora da se razreši pre donošenja ovog zakona, kako ne bismo došli u situaciju da se imovina prvo oduzme, a posle da se vraća", naveo je Nenadić.

Sadašnjem predlogu nedostaje i preciznija terminologija, ocenjuju stručnjaci.

"Zbog suviše opštih elemenata, zbog neusaglašenosti s osnovnim ustavnim zahtevima on otvara veliki prostor za napad upravo na terenu da li je on u koaliziji s nekim fundamentalnim pravnim pricnipima, što omogućava da se on napadne i pred Ustavnim sudom, ili da se traži zaštita pred Evropskim sudom za ljudska prava", kazao je Svetislav Kostić profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Nacrt zakona bio je na javnoj raspravi šest meseci i za to vreme ministarstvu pravde stiglo je ukupno pet predloga izmena.

Sada, kad ga je Vlada usvojila, prelog Zakona ide u skupštinsku proceduru, a poslanici će se o njemu izjašnjavati verovatno već početkom naredne godine.