Zvaničan početak borbe protiv iseljavanja mladih – tek od 2021. godine

Brzina u prelasku sa reči na dela i menjanje poslovnog i privrednog ambijenta, poslednji su aduti da se ublaži iseljavanje ljudi, posebno mladih.

Plan države je da to učini nizom mera - povećanjem domaćih i stranih investicija, većim izdvajanjima za nauku, inovacije, obrazovanje ali i kulturu. Šta je još potrebno?

"Bolji uslovi za rad, veća plata i poštovanje lekara", poručuju mladi.

A radiće se i na tome, da se oni koji su otišli vrate u zemlju. Ne samo talenti i naučnici, već i oni koji mogu da investiraju u Srbiji. A takvih je, prema anketi Kabineta ministarke zadužene za demografiju, ne mali broj.

"Skoro 60 odsto su zainteresovani da ulažu svoj kapital, znanje itd. u matičnoj državi. Ali interesantno, neko kaže, mi očekujemo poziv iz zemlje ili mi nismo dovoljno informisani, znači treba to da se informiše", navodi Vladimir Grečić, član Koordinacionog tela za izradu strategije i stručnjak za ekonomske migracije.

Da je jače povezivanje matice sa dijasporom važno, smatraju i u Uniji poslodavaca Srbije. Ističu, međutim, da je akcenat najpre zadržati one koji su još u Srbiji.

"Da se poboljšaju uslovi poslovanja za poslodavce jer ako vi budete imali prostora za nove investicije vi ćete kreirati nova, kvalitetna radna mesta i biće primetan rast standarda građana. Poslodavci zaista misle da su još uvek izuzetno visoki porezi na zarade, doprinosi, da su brojni parafisklani i fiskalni nameti koji su ili previsoki ili se ne shvata svrha istih", navodi Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.

A za one koji razmišljaju da napuste zemlju važno je da im država pokaže da je istrajna u nameri da promeni ambijent u kojem žive, smatra ekspert za demografiju.

Smatra da se iseljavanje može samo ublažiti ali da se efekti mera ne mogu znati unapred.

"Same ove mere nisu loše na papiru kad ih gledate ali mi smo zadnjih pet, deset, petnaest pa i više godina imali problem u sporovđenju mera. Najčešće se mešaju ingerencije između različitih nadležnih tela i to jeste problem u stvarnosti gde ljudi i ako vide neku dobru meru njen efekat se ne vidi u trenutku kada bi trebalo", ukazuje demograf Vladimir Nikitović.

Usvajanjem Strategije za ekonomske migracije do 2027, priča se ne završava. Da bi mogla da se primenjuje potreban je Akcioni plan koji se očekuje na jesen, a od janura 2021. trebalo bi i zvanično da krene borba za svakog stanovnika Srbije.