Prestanite da izmišljate, gospodine Komrakov

Poštovani gospodine Komrakov,

Vi i svojim drugim pismom dokazujete da Vam činjenice nisu svete.

Netačno je, gospodine Komrakov, da sam se novinarstvu učio na stranim seminarima. Učio sam se na Fakultetu političkih nauka i u „Politici“ od 1976. godine i otišao sam iz nje 1989, kada uređivački tim bez obrazloženja nije objavio mnoge moje tekstove.

Navedite mi ime jednog jedinog starijeg novinara ili urednika RTS-a koji je tražio od mene odobrenje za bilo koji prilog. Kažete da je vama poznato da bez moje dozvole ne pomišljaju da bilo šta urade. Nećete naći nijedno takvo ime, gospodine Komrakov. I ovo ste izmislili.

Tako samo nastavljate niz u kome je Vaše izmišljanje osnova vaših tvrdnji. Zato ste upravo Vi svojim prvim pismom uvredili mene, ali istovremeno, iako to nećete nikada da priznate, uvredili ste i sebe kao čoveka i ponizili sebe kao novinara. 

Imate li taj dokaz da sam ja zabranio pisanje o Vašoj knjizi. Ako ga nemate, kao što nikako ne možete da ga imate, onda – ućutite.

Jer je predmet ove rasprave da li imate ili nemate taj dokaz, sve ostalo su vaše trice i kučine kojima prikrivate činjenicu da taj dokaz – niti imate, niti ga možete imate, jer ja nikada nisam ni pomislio da izreknem takvu zabranu.

Da ste stvarno nešto naučili od čika Predraga Milojevića, ne biste napisali ni prvo pismo, a naročito ne i ovo drugo. Nedolično je, gospodine Komrakov, da gurate čika Predraga Milojevića u ovu kaljugu, koju ste napravili. Nije on kriv za vaša dela, kao što ni Hitlerovi ili Klintonovi učitelji nisu krivi za njihova dela.

Da me ne shvatite pogrešno, ne poredim Vas sa Hitlerom i Klintonom. To mi nije na kraj pameti. Samo sam hteo da kažem koliko je neprimereno isticati kao štit druge ljude, naročito one koji nisu među nama.

Jednako tako nije pristojno ni da se zaklanjate iza porodica poginulih jer veoma dobro znate da oni svake godine ponavljaju i pitanje zašto rukovodioci RTS-a i rukovodioci Srbije nisu sklonili zaposlene iz Aberdareve i Takovske. Takođe, i te kako dobro znate da mnogi od njih čvrsto veruju da su njihovi najbliži svesno žrtvovani.

Vi u svojoj knjizi samo kažete da ni vi ni Dragoljub Milanović niste znali da će RTS biti bombardovana, iako pišete da je NATO pakt navodio zgradu RTS-a kao legitiman cilj napada. Ko hoće može da Vam veruje da niste znali, ko neće da Vam veruje ima na to puno pravo.

Jer, tako stoje stvari, ni vi ni Milanović osim svoje reči ne možete da ponudite bilo kakav dokaz da niste znali da će RTS biti bombardovan.

Ali NATO nikada nije rekao da im je cilj i rezidencija predsednika Srbije. Ipak, on je bio dovoljno oprezan pa nikada nije zanoćio u Užičkoj 15, koja je i bez najave bombardovana, što je takođe ratni zločin.

Dakle, ne postoji u Vašoj knjizi nijedan novi detalj koji već nije objavljen o NATO zločinu.

Postoje svedočenja ljudi koji su preživeli taj masakr, ali se ona ne razlikuju od njihovih kolega koji su ranije govorili o toj noći. Osim što ovde većina njih tvrdi da ste dobar čovek, da niste znali da će RTS biti meta NATO napada.

I da se još jednom vratim na Vašu izmišljotinu da sam zabranio da se pravi prilog o knjizi.

O izveštavanju sa Sajma knjiga odlučivali su isključivo urednici Kulturnog programa RTS-a. Samo oni. Znam da Vam je to čudno, jer Vi u knjizi tvrdite kako se Vi niste ništa pitali, da je o svemu odlučivao vrhovni.

Ipak se u njoj može pročitati i da ste rekli novinarki Nataši Mihajlović "jebaće nam majku, ali ne sekiraj se ništa, ja preuzimam odgovornost".

Pa jeste li odlučivali i Vi ili samo Vrhovni. Ovo je retoričko pitanje.

(Ovaj odgovor je reakcija na novo pismo Milorada Komrakova generalnom direktoru RTS-a objavljeno u Večernjim novostima. Generalni direktor RTS-a prethodno je već odgovorio na prvo pismo istog autora.)