Sajber kriminal - ko su žrtve, a ko mogući počinioci

Vladimir Vujić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da bi sva krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala mogla da se podele u tri velike celine, i to prema motivima.

"U prvoj velikoj celini motiv je pribavljanje protivpravne imovinske koristi, pre svega novca. Sve češće se ti tokovi novčani prelivaju u virtuelne valute - monero i bitkoin, sa ciljem skrivanja transakcija. Ta grupa uključuje zloupotrebu platnih kartica, računarske prevare, ucene i slično", naveo je Vujić. 

Prema Vujićevim rečima drugu veliku grupu predstavljaju krivična dela protiv polnih sloboda, pre svega maloletnih lica, dok treću grupu čine krivična dela koja su motivisana mržnjom osvetom u koja se ubrajaju krivična dela mržnja, proganjanja, rasna i druga diskriminacija i slično. 

"Treba da se pazimo da ne radimo ništa na internetu što ne bismo radili ni u svakodnevnom životu. Kada nam se neko nepoznati obrati ne bismo dali njemu ili njoj lične podatke, podatke o našoj porodici, fotografije naše dece i slično", istakao je Vujić.

Prevare su, prema Vujićevim reči, postojale i pre postojanja interneta.

"Međutim, u današnje vreme prevaranti lakše dolaze do žrtava. Internet omogućava da se lakše izvrši krivično delo, a sa druge strane kod žrtva stvara utisak da se ne radi o prevari, jer je to upakovano na način kakav odgovara samoj žrtvi", rekao je Vujić. 

Dodaje da je internet mesto gde se lako razmenjuju informacije i znanja.

"I onaj ko nije tehnološki pismen može da dođe do nekih znanja kako da izvrši neke prevare. I oni koji nisu verzirani informatičko to mogu da saznaju putm interneta", naveo je Vujić.

Roditelji, navodi Vujić, iako nemaju tehnička znanja, imaju više iskustva od dece.

"Moraju da budu svesni šta im dete radi. Nije dovoljno dati računar i telefon detetu, i da se misli da je van svake opasnosti. Da objasne deci da nema ničeg lošeg u tome da imaju kontrolu nad nalogom deteta. Moraju da uče i da se sami obučavaju na internetu", istakao je Vujić.

Vujić napominje da bilo koja fotografija da se objavi na Instagramu trajno ostaje tamo. 

"Sve ono što ne biste želeli da javno bude dostupno drugim ljudima, ne bi trebalo da objavite na internetu. Koliko god politika društvenih mreža kaže da su one besplatne, one nisu besplatne, niti će ikada biti besplatne. Čak i kada velike kompanije trguju vašim podacima, ti podaci mogu da dođu u ruke kriminalaca i izvršioce krivičnihi dela, a onda je šteta nemerljiva", zaključio je Vujić.