Dokle idu granice izveštavanja o deci

U devet dnevnih novina danas je objavljeno 650 tekstova. Na decu se odnosi 17 njih, od toga je 16 u crnoj hronici. Samo u jednim nije prekršen zakon i novinarski kodeks pri izveštavanju o deci.

U većini tekstova objavljena su imena preminule dece i njihove fotografije. Iako obdukcija ni u jednom od ova dva slučaja nije završena i nije poznat način smrti, u novinama piše da je dečak skočio sa zgrade, a devojčica pojela mišomor. Znaju i razloge tragičnih događaja. Takvo paušalno, neetičko, neprovereno izveštavanje predstavlja grubo kršenje i zakona i Kodeksa.

"Današanji mediji nam podižu prag tolerancije kroz izveštavanje o različitim vrstama nasilja, nesreća i na taj način gubimo empatiju i dolazimo u situaciju da to ne doživljavamo dramatično kao što bi trebalo", kaže Veselin Kljajić, profesor na Fakultetu političkih nauka.

Granice izveštavanja istraživao je i Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost. Analizom izveštaja o deci na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i u dnevnim novinama došli su do podataka da mediji u proseku o deci objavljuju manje od jedne priče dnevno. U 56 odsto slučajeva izveštaji su sa negativnom konotacijom. U svakom desetom tekstu prekršen je kodeks UNS-a. 

"Mediji nemaju ambiciju da istraže šta je uzrok tih problema, šta su posledice, ko je odgovoran, gde su se događali propusti i na taj način pokazuju da nemaju ambiciju da svojim izveštavanjem utiču na to da se broj takvih slučajeva smanji i da ih bude što manje u budućnosti", kaže Marko Nedeljković, direktor Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost.  

Odrasli govore umesto dece 

Za četiri meseca, koliko je trajalo istraživanje na pet televizija, ukupno je emitovano 310 priloga, od toga 127 bilo je na RTS-u.

Javni servis je u 75 odsto slučajeva imao priloge sa pozitivnom ili neutralnom konotacijom.

Ostale televizije decu kao temu u pozitivnom svetlu imale su tek u 44 odsto priloga. Ali i kada se izveštava o deci, njihov glas se retko čuje.

"Najčešće o deci pričaju stručnjaci – analitičari, istraživači, psiholozi, sociolozi, ali ne čujemo zapravo mišljenje dece, a ona zaslužuju da se vide u medijima", kaže Dragana Bjelica iz UNS-a.    

U Zakonu o informisanju u svega dva člana propisane su kazne za kršenje prava deteta. Zato je zaštitnik građana podneo inicijativu za izmenu zakona. 

"Institucija zaštitnika građana je 16. januara, konkretno Sektor za prava deteta, podnela inicijativu za izmene zakona, jer samo u pogledu dva člana, odnosno dva stava u okviru dva člana se sankcionišu kršenja prava dece i maloletnika kroz sredstva informisanja", kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić. 

Trenutne kazne od 50.000 do 150.000 dinara za štampane medije i od pola miliona do milion za elektronske medije očigledno nisu dovoljne, ocenjuju stručnjaci. Osim što su kazne blage za štetu koju mogu naneti neetičkim izveštavanjem, one se retko i izriču.

Prekršajnom sudu prošle godine podneto je 19 prijava zbog kršenja zakona pri izveštavanju o deci, od početka ove godine sedma, a samo danas je sedam štampanih medija prekršilo zakon.