Država i dalje finansira javne servise, možda skuplja pretplata

Javni servis u Švedskoj plaćaju građani, srazmerno primanjima. To je, prema istraživanju, najbolji model finansiranja javnih servisa.

"Mi kao javni brodkasteri smatramo da je najbolji, najuspešniji odnos onaj kad je potrošač direktno upućen i involviran u odluke javnog servisa", navodi Boris Bergant, viši konsultant Evropske radiodifuzne unije.

Ovogodišnji budžet RTS-a je oko 90 miliona evra i finansira se pretplatom i iz budžeta. Tako je odlučila Vlada 2015. godine, a očekuje se da tako bude i naredne dve godine.

"Pare se skupljaju kroz pretplatu i to kroz račun za struju. I taj model se pokazao dobrim, zato što u Srbiji 100 odsto ljudi plaća struju. Pored tih para, RTS dobija dve godine uzastopno otprilike isti iznos novca iz budžeta Srbije. Pretpostavka je da će naredne godine možda biti nešto povećana pretplata, ne mnogo, biće sigurno ispod dva evra", objašnjava Dragan Bujošević, generalni direktor RTS-a.

Podseća da je u Hrvatskoj pretplata 11, a u Sloveniji 12 evra. 

Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora RTS-a, navodi da kablovski operateri ne plaćaju ništa javnom medijskom servisu.

"Pritom je veoma visoka pretplata kablovskim operaterima. Kada bi kablovski operateri jedan deo onog što prikupe davali javnom medijskom servisu, mislim da bi naši problemi bili u velikoj meri rešeni", ocenjuje Vuletić.

Kako je najavljeno, nova medijska strategija trebalo bi da poboljša zakone i obezbedi nezavisnost kroz stabilno, odgovarajuće finansiranje i bolje upravljanje u oba javna servisa – RTS i RTV.