Medijskim opismenjavanjem protiv lažnih vesti – koliko se ulaže u to

Novinari francuskog Liberasiona imaju više posla nego ranije. Osim redovnih priča redakcija je pokrenula i servis – Ček njuz gde svaki korisnik može da proveri vest ili informaciju. Novinari mu odgovaraju. To je njihov način da se bore protiv lažnih vesti.

Za njih je ovih dana važna tema da li će uskoro biti napisan prvi zakon protiv namerno plasiranih netačnih vesti.

"Predsednik Makron podržava donošenje novog zakona protiv netačnih vesti – fejk njuza. Sve je počelo za vreme kampanje za predsedničke izbore i tada se mnogo govorilo o tome i bilo je važno da se što pre proveri netačna informacija. Zakon još nije napisan, još je u fazi projekta, ali novinari su generalno protiv takvog zakona. Zato što to može da ima mnogo kontra efekata, može da se shvati i kao cenzura i nije na Vladi da odlučuje o tome ko pravi lažne vesti", navodi Sedrik Matije, novinar Liberasiona.

Da su lažne vesti samo jedan od problema za francuske medije kaže Fransoa Žost profesor na Sorboni. O medijima je napisao dvadesetak knjiga, decenijama studente učio etičkom ponašanju u javnom govoru. Objašnjava kako se proučavanje medijske pismenosti promenilo poslednjih petnaest godina.

"Način analize slike se promenio, ranije smo mnogo vodili računa o tome šta slika predstavlja, šta poručuje. Sada je važnije proveriti izvor fotografije ili snimka, važno je proveriti i vreme kada je snimljena. Promenili su se i novinari i mediji i publika. Evo primer je atentat na Šarli ebdo. Tada je u medijima otkriveno previše informacija koje su dovele u opasnost mnoge. Tada je reagovao Savet za medije i upozorio da se to više ne radi. Kada se dogodio naredni napad, videli su se rezultati i poboljšanje i da su svi novinari postali oprezniji", navodi Žost.

Pucanj u Šarli ebdo pre tri godine bio je signal za novinare, profesore i institucije u Francuskoj da nacija koja je dugo važila za medijski visoko obrazovanu lako može da izgubi svoj status.

"Država ne sme da utiče na medije, ali mora da postavi okvire"

Medijska pismenost za novinare i medije nije nova, ali je uvek aktuelna tema. Od 2016. godine visoko je i na agendi francuskog ministarstva kulture, dok Visoki savet za medije osim opomena, sve češće izriče i novčane kazne. Nedavno je jedna televizija platila novčanu kaznu od 300.000 evra zbog homofobičnih izjava svog novinara.

I to je samo jedna od mera koju su preduzeli, kaže profesorka Sofi Žel. Osim što predaje studentima na Univerzitetu u Sen Deniju, piše izveštaje o stanju u medijima Savetu Evrope. Za nju je jasna podela uloga u obrazovanju medijski pismene nacije. Država ne sme da utiče na medije, ali mora da postavi okvire.

"Od 2013. promenjen je i Zakon o obrazovanju. Sada već u osnovnim školama postoji medijsko obrazovanje, ali ne postoji poseban predmet, nego predavači odluče kada će i kako im predavati te lekcije. Ministarstvo kulture već neko vreme ima svoju inicijativu, da mladi odlaze u bioskope npr. da se i tako obrazuju. Druga stvar koja od nedavno postoji je i inicijativa Ministarstva pravde koje uključuje problematične mlade ljude i za njih su obezbedili posebne predavače", navodi Želova.

Većina predavača prolazi kroz Klemi – Centar za medijsko obrazovanje mladih koji postoji već 36 godina. Jedan je od najstarijih u Evropi. Sarađuje sa školama, nevladinim organizacijama i državnim institucijama. Finansira se iz budžeta i projekata u kojima učestvuje.

"Teško je odrediti koliko je novca potrebno, kao kada biste npr. trebalo da odredite koliko vredi proučavanje istorije. Koliko para treba da se nauči istorija Francuske? Ove godine Ministarstvo je izdvojilo dvostruko više novca za medijsko obrazovanje. Izdvajali su tri miliona evra, sada šest", navodi Serž Babe, direktor Centra za medijsko obrazovanje mladih "Klemi".

Koliko novca odlazi na medijsko opismenjivanje u Srbiji

U Srbiji koliko novca tačno odlazi na medijsko opismenjivanje teško je utvrditi. Koliko je potrebno, tek će se računati. Ali novinari imaju svoju ocenu za trenutno stanje.

"Nešto između dvojke i trojke. Plaćamo lošim položajem medija i novinara, uniženošću naše profesije, društvo ne veruje onome što novinar objavi, već pre onome što političar kaže. A potrebno je da mediji i novinari budu dovoljno jaki i snažni da mogu da se odupru svakom političkom i ekonomskom pritisku", navodi Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a.

Da medije ojača očekuje se od nove medijske strategije. U Ministarstvu kulture i informisanja kažu da će svoje važno mesto dobiti i medijska pismenost. Čeka se i da status izbornog predmeta u školama promeni u redovni.

"Ovo je dvogodišnji projekat koji će se baviti izradom kurikuluma i nakon prve godine ćemo moći da dajemo neke prognoze. Ono što je važno, da je to ušlo kao izborni predmet, to nije tema koja je nepoznata osnovnim i srednjim školama", navodi Maja Zarić iz Ministarstva kulture i informisanja.

Nije nepoznata tema, ali za peticu moraće još mnogo da se uči. Dobar primer za učenje su i naslovne strane školskih novina koje štampaju osnovci u Francuskoj. Od prvog razreda spremaju se da čitaju i razumeju naslove i ono što piše između redova.