Radna eksploatacija sve veći problem

To je istaknuto na skupu "Poslovanje uz poštovanje ljudskih prava" u organizaciji Saveta Evrope, na kojem je šef Kancelarije SE u Beogradu,Tim Katrajt, naglasio da u Evropi postoji sve više slučajeva trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

Katrajt je rekao da proizvode ne treba gledati samo kroz cenu, već da treba razmisliti i o tome da li iza njih stoji radna eksploatacija.

Najranjivije kategorije su, kako je rekao, deca, izbeglice - migranti, a eksploatacija se dešava najčešće u oblastima poljoprivrede, tekstilne industrije, ugostiteljstva, građevinarstva, keteringa.

Konsultant Saveta Evrope Tamara Vukasović kaže da se u Srbiji radna eksploatacija ne prepoznaje dovoljno, da je malo slučajeva koji su dobili sudski epilog te i da je nedovoljno zaustavljanje regrutovanja.

Kako je eksploatacija radnika globalni problem često eksploatisani radnici potiču iz Srbije, ali i da je naša zemlja samo tranzitna zona.

Žrtve su najčešće oni koji su u potrazi za poslom, naglasila je Vukasović i dodala da je na meti najčešće nekvalifikovana radna snaga.

"Međutim, predrasude su da se to može desiti samo naivnima. Dešava se svima", istakla je ona.

Nacionalni kooordinator u borbi protiv trgovine ljudima Mitar Đurašković naglasio je da je u avgustu prošle godine usvojena Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima.

Na zajedničkom poslu u sprečavanju radne, ali i svake druge eksploatacije, kako je rekao, su svi država, sindikati, nevladine organizacije.

Učesnici skupa istakli su da je važno razmišljati o svakom proizvodu kako je nastao i da li su radnici koji su ga radili bili eksploatisani.

Kao primer navedeno je sve veće uvođenje električnih automobila gde je važna komponenta kobalt koji uglavnom dolazi iz afričkigh rudnika u kojima rade deca.