Srbija lider u regionu u uništavanju ilegalnog oružja

Nebojša Stefanović je, uoči sastanka Koordinacione grupe za borbu protiv ilegalne trgovine oružjem na Zapadnom Balkanu, istakao da se Srbija priključila nemačko-francuskoj inicijativi za borbu protiv ilegalne trgovine oružjem na Zapadnom Balkanu i dalje će ostati posvećena uništavanju i zapleni ilegalnog naružanja.

"Mi nemamo operativnu kontrolu nad našom južnom pokrajinom kao što znate, mi ne možemo u potpunosti da imamo sagledavanje i tu možda bolje informacije mogu dati – Euleks, Unmik i druge međunardone institucije koje bi mogle da se sagledavaju kako je tamo i na kraju krajeva pod čijim je nadležnošću sada KiM, ali svakako da postoji zabrinutost. U našoj zemlji samo u jednoj godini uništeno je gotovo 20.000 komada oružja, a mnogo manje u drugim zemljama regiona za koje znamo da poseduju neku ozbiljniju količinu ilegalnog naoružanja", naveo je Stefanović.

Kroz osam postupaka legalizacije država je dala dovoljno prostora građanima koji su želeli da predaju ilegalno naoružanje, a da ne snose odgovornost. Sada su kazne pooštrene – od 1. juna prošle godine i do 12 godina zatvora.

"Srbija se kod uništavanja ilegalnog ili predatog naoružja pozicionirala kao lider u regionu, a ulažu se napori na kontinuiranom prikupljanju oružja i njegovom uništavanju. Ministarstvo unutrašnjih poslova je prošle godine uništilo 18.009 komada oružja", objasnio je Stefanović.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je naveo da su u Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme ugrađeni kriterijumi EU i drugih međunarodnih akata.

"I ostali zakoni iz ove oblasti, poput Zakona o oružju i munuciji, koji je usvojen 2015. godine, takođe su u potpunosti harmonizovani sa regulativom EU", naglasio je Dačić.

Uspešnost primene tih zakona, kaže Dačić, najbolje ilustruje podatak da je da je Srbija prema nezavisnom istrazivačkom projektu "Barometru transparentnosti", koji obuhvata 49 zemalja čiji godišnji izvoz malog i lakog naoružanja prelazi 10 miliona dolara, treća u svetu po transprentnosti, dok se na prvom i drugom mestu nalaze Nemačka i Švajcarska.

"I ranijih godina je Srbija bila pri vrhu ove liste, što dodatno potvrđuje doprinos koji Srbija daje ovom pitanju kroz uspešnu implementaciju svoje zakonske regulative", naglasio je Dačić.

"Srbija je bila na strani najvažnijih međunarodnih instrumenata u oblasti borbe protiv ilegalne trgovine malim i lakim naoružanjem, poput UN Protokola protiv ilegale prozvodnje i prometa vatrenog oružja, njegovih delova i municije, kao i akcionog programa UN za sprečavanje, suzbijanje i iskornjivanje ilegalne trgovine streljačkog i malog naoružanja", istakao je Dačić.

Ukazao je da je Srbija pored 56 članica UN bila jedna od kosponzora Rezolucije Saveta bezbednosti UN 2200 o malom i lakom naoružanju, koja je usvojena 2015. godine. 

"Srbija ostvarila napredak u kontroli naoružanja" 

Ambasador Francuske Frederik Mondoloni ocenio je da je Srbija u saradnji sa partnerima ostvarila značajan napredak u kontroli naoružanja.

"Potrebna je koordinacija među donatorima i jačanje podrške nacionalnim akcijama u toj oblasti iz tog razloga je započeta francusko-nemačka inicijativa", ukazao je Mondoloni.

Ambasador Nemačke Aksel Ditman podsetio je da je Berlinski proces dao mnoge važne inicijative i da će i na sledećem samitu zasigurno biti dati novi impulsi.

"Posle Samita u Trstu, prošle godine su se Francuska i Nemačka odlučile da pokušaju da koordiniraju borbu protiv ilegalne trgovine oružja na Zapadnom Balkanu. Raduje me što je to naišlo na na podršku naših partnera, a prisustvo dva ministra pokazuje koji značaj Srbija pridaje ovoj temi", rekao je Ditman.

Ditman je naglasio da zajedničkim snagama treba da se zalažemo za suzbijanje širenja ilegalnog naoružanja. 

Srbija se uglavnom koristi kao tranzitno područje za krijumčarenje oružja sa područja Kosova i Metohije, bivših jugoslovenskih republika, Turske i Bugarske ka zapadnoj Evropi.