Elaborat o obezbeđenju – potreba ili dodatni trošak?

"Kamera snima, i ako se programira npr. da neko 10 minuta nije podigao kofer, odmah se alarmira služba obezbeđenja i dolazi da proveri taj kofer", objašnjava Slobodan Maksimović iz PKS.

Kako se u masi prepozna sumnjivi paket ili sumnjivo ponašanje u nekom javnom objektu, to je pitanje procene rizika. Za takvu procenu potrebno je imati kvalifikovano obezbeđenje, a po novom Zakonu o privatnom obezbeđenju, ta kvalifikacija se ne priznaje ako je ne prati elaborat koji je napisao licencirani stručnjak, takozvani menadžer rizika. Rok za izradu i usvajanje je 16. decembar. 

"Do sada je to bilo prepušteno pojedincima, samozvanim ekspertima koji su na svoju ruku procenjivali rizike a to se odražavalo na stepen bezbednosti. Sama činjenica da će procena rizika da definiše određeni nivo bezbednosti podrazumeva određeno opravdano ulaganje u bezbednost, a preko tog je ekonomski neopravdano", ističe Zoran Keković sa Fakulteta bezbednosti.

Objekte poput velikih tržnih centara, autobuskih stanica, fabrika, sportskih dvorana i hala, ali i objekte vodoprivrede, energetike i saobraćaja, zakon obavezuje da urade procenu rizika. Koliko su ozbiljno shvatili Zakon?

"Dosta njih nije, svi čekaju zadnji momenat, a jedna druga stvar, pošto je mnogo tu državnih institucija, oni nisu budžetirali to jer su budžete pravili pre stupanja na snagu Zakona i čekaju sada novi budžet gde će predvideti ta sredstva. Rok se neće ispoštovati sigurno, e sad, koliko će inspekcija MUP-a biti tolerantna ili ne, oni obično tolerišu to ako ste ušli u proceduru pa niste još završili", kaže Slobodan Maksimović iz Privredne komore Srbije. 

Dokument ima pre svega preventivnu ulogu. U njemu su pobrojani rizici i opasnosti, ali i mere čija će primena umanjiti posledice vanredne situacije ili štetnog događaja. Da li se Zakon sprovodi proveravaće MUP.

"Kazna je za pravno lice prekršajna u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara ukoliko nema ovaj akt o proceni rizika ili ukoliko ga ne ažurira jednom u tri godine. Cilj ministarstva je da se zakon o privatnom obezbeđenju u punoj meri primeni i da preventivno delujemo u tom smeru, a ne represivna svrha", objašnjava Nataša Ignjatović iz MUP-a. 

Slobodan Maksimović iz PKS-a kaže da je na primer "Lidl", koji tek radi svoje objekte, uradio procenu rizika.

"Stranci bolje znaju zakone naše od nas i vrlo su ažurni", napominje Maksimović. 

Ista obaveza čeka banke i druge finansijske institucije. Dat im je rok da se prilagode novim propisima – do kraja sledeće godine. Na izradu elaborata, kaže se, da ne treba gledati kao na novi trošak jer dobroj, stručnoj proceni, rezultat je često smanjenje troškova obezbeđenja.