Kosovska Kamenica, kultura kao uporište opstanka

Život oko 700 Srba u Kosovskoj Kamenici odvija se u nekoliko ulica. Da bi otišli nekud, moraju da se snađu, jer nemaju gradski prevoz. I tako već 18 godina.

Predsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Kamenica Slađan Jordanović kaže da, kada je o suživotu sa Albancima reč, postoje određeni kontakti, ali to je svedeno na najmanju meru.

"Srbi su potisnuti u drugi plan što se tiče zapošljavanja i bilo čega", ukazuje Jordanović.

Nove generacije stasavaju i traže promene. Pokušavaju da opstanu i da se prilagode okolnostima u kojima žive.

U kulturnom skloništu okupljaju se mladi i kroz različite radionice, predstave i druge aktivnosti polako počinju da menjaju životni ambijent.

Stvorili su, kažu, za njih dragoceno mesto gde mogu da se provedu, raduju, ali i da uče. Organizuju likovne kolonije, književne večeri, filmske promocije.

"Vidimo reakciju i ljudi, ne samo mladih, već i starijih ljudi koji žele da dođu u Kulturno sklonište, sede, popričaju sa nama. Krik je dovoljno dobra reč kao vapaj za kulturom, umetnošću, obrazovanjem", ističe Slobodan Miljković iz Kulturnog skloništa "Krik".

Milena Jaćimović iz sela Kmetovce kod Kosovske Kamenice kaže da dolazi skoro svake nedelje, kad god je filmsko ili istorijsko veče.

"Ovo mesto gde se okupljamo za mene je nešto divno", poručuje Jovana Simić iz Kosovske Kamenice.

U Kulturno sklonište dolaze i mladi Romi.

"Naš život je ograničen zato što ovo nije sredina kakvu bismo mi želeli da imamo. Ovde je naša sloboda ograničena, ne možemo svako veče da izlazimo kad hoćemo", napominje Milica Redžepi.

Iako postoji tek tri meseca, Kulturno sklonište počelo je da okuplja i mlade iz okolnih sela. I ne samo njih.

Aleksandra Antić iz Beograda kaže da dolazi često i da rođake koji žive u Kosovskoj Kamenici obilazi kad god se ukaže prilika.

Obilaze i drevne manastire u blizini i, u skladu s mogućnostima, rade na njihovoj zaštiti. Kažu, ima posla i za stručnjake iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

"Mi se trudimo da promenimo stvari i da pokažemo ljudima da, ukoliko se nešto hoće, može da se ostvari. Jedan od primarnih ciljeva nam je da prezentujemo ovaj kraj, da ljudi čuju za Kosovsku Kamenicu, da čuju za mesta koja mogu da posete i da dođu", ističe Kameničanin Nemanja Vasić.

Do 1999. godine u Kosovskoj Kamenici živelo je više od četiri hiljade Srba.

Predstavnici Privremenog organa Opštine Kosovska Kamenica trude se da zadrže preostalo srpskog stanovništvo, pre svega mlade.