Bageri stižu na adrese nelegalnih objekata – koliko košta rušenje?

Dalje od temelja, jedan Kragujevčanin neće moći, jer je gradio bez dozvole.

"U toku je izvršenje rešenja građevinskog inspektora prinudnim putem, tj. rušenje, zatrpavanje temelja jedne zgrade koja je počela da se radi bez građevinske dozvole", ističe načelnik Gradske uprave za komunalne i inspekcijske poslove – Kragujevac Andreja Ilić.

Isto čeka i 39 Čačana, koliko ih je nelegalno gradilo posle novembra 2015. i donošenja Zakona o ozakonjenju – od kada se to smatra krivičnim delom. Opština je, za njihovo uklanjanje, izdvojila milion dinara.

"Ne možemo znati da li će to biti dovoljno sredstava, u svakom slučaju kroz rebalans budžeta grada Čačka koji sledi u narednom periodu taj iznos sredstava može biti uvećan", kaže načelnica Gradske uprave za urbanizam – Čačak Vesna Dmitrić.

Cenu rušenja diktira vrsta gradnje. Kreće se od pedesetak evra po kvadratu za jednostavnije konstrukcije – poput montažnih kuća, do 100 evra za složenije objekte od armiranog betona. I tu nije kraj.

"Plaća se izlazak komisije koja će to da pregleda, da napravi projekat ako treba za rušenje, firma koja će da ruši, odvoz materijala na deponiju. Znači, ako neke takse zahtevaju i još neke nepredviđene radove, to mora sve da se plati", objašnjava potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Iako rušenje treba da plati i sprovede vlasnik, pošto mu građevinski inspektor uruči rešenje, to često nije slučaj. Grube radove, zato, preuzimaju lokalne samouprave, a novac naknadno potražuju od vlasnika. Izvođača biraju na tenderu.

"Srušili smo, odnosno uklonili 24 objekta uz prioritet objekata sa javnih površina. Utrošili smo 3.670.000 dinara u poslednjih šest meseci za uklanjanje objekata i obratili se gradu tražeći u rebalansu još 10 miliona dinara kako bismo uklonili još 10 objekata koji su prioritet do kraja ove godine", kaže predsednik beogradske Opštine Palilula Aleksandar Jovičić.

Prioritet su i objekti starijeg datuma, koji u postupku ozakonjenja ne mogu da budu legalizovani. Mahom su nikli u nacionalnim parkovima i lokacijama gde ugrožavaju bezbednost ljudi.

"Pogledajte Beograd – pravljeni su objekti i zgrade maltene jedna u drugu, zbog skupe lokacije. Niko nije predvideo da, u slučaju, nekog zemljotresa, požara i sve to će biti mnogo više ugroženih ljudi i velike štete zato što su građeni bez propisa i pravila", napominje Goran Rodić.

Ko gradi mimo propisa, sada je lakše utvrditi. Bageri će stići na adresu svih nelegalnih objekata, kojih nema na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015.