Uskoro počinje izgradnja radarskog centra na srpsko-bugarskoj granici
Na srpsko-bugarskoj granici, sredstvima Evropske unije, uskoro počinje izgradnja integrisanog sistema za upravljanje državnom granicom, kako bi se lakše pratila ilegalna kretanja migranata u graničnom pojasu. Za te namene Evropska komisija izdvojila je 300 miliona evra. Broj migranata koji pokušavaju da iz pravca Bugarske uđu u Srbiju i nastave put ka Zapadnoj Evropi od početka godine je pet puta manji nego u istom periodu prošle godine, jer su duž granice raspoređene i međunarodne snage koje je Unija poslala kao pomoć Srbiji.
Umesto Mađara u mešovitim patrolama sa našim Zajedničkim snagama kod Dimitrovgrada sada je austrijska policija. Rade u veoma važnoj zoni odgovornosti i bezbednosti, jer blizu Gradine i Vrške čuke migranti najčešće pokušavaju da ilegalno uđu iz Bugarske.
"Sa kolegama iz Bugarske imamo dobru saradnju. Ta saradnja se ogleda u tome što imamo mešovite patrole duž granice, imamo zajednički kontakt centar za saradnju policije i carine koji intenzivno koristimo. Takođe, održavamo i redovne mesečne sastanke", objašnjava Nenad Vučić, načelnik Regionalnog centra Granične policije prema Bugarskoj.
Sa radarskog centra na bugarsko-turskoj granici se nadgleda 274 kilometara spoljne granice EU. Takav sistem EU gradiće i na granici Bugarske sa Srbijom. Sada, osim ljudstva i termovizijskih kamera, ilegalne prelaske ka našoj zemlji bugarska granična policija prati i helikopetrima.
"Taj integrisani sistem i nama i srpskim kolegama biće od velike pomoći. Specijalnim radarima kontrolisaćemo teritoriju zbog specifične konfiguracije terena, kao što to radimo ka Turskoj, jer su nam obe granice zapravo spoljne granice Evropske unije", navodi Radoslav Stefanov Sotirov, načelnik Granične policije Kalotina u Bugarskoj.
U prihvatnim centrima u Bugarskoj je oko 7.000 izbeglica.
U Bugarskoj postoji sedam prihvatnih centara, ali i svojevrsni vrtić za predškolsku decu. Četrdesetoro školske dece porodica iz Sirije i Iraka pohađa bugarske škole.
"Prošle godine smo imali četrnaestoro školske dece. Roditelji su im brzo dobili status izbeglica i otišli su za Nemačku. Mnogo je zainteresovanih za školovanje dece, jer se ovde uče bugarski, engleski i nemački jezik", ističe Silvija Vasileva, psihosocijalni terapeut u Prihvatnom centru "Vraždebna" u Bugarskoj.
Oni koji posle registracije u Bugarskoj ipak ne žele da sačekaju rešenje izbegličkog statusa u toj zemlji, ilegalno kreću ka Srbiji gde ih na granici očekuju naše Zajedničke snage sa kolegama iz Evropske unije.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар