"General Trifunović je bio primer časti i patriotizma"

Generalu bivše JNA Vladimiru Trifunović, koji je septembra 1991. godine predao kasarnu u Varaždinu i tako spasao 220 vojnika i 37 oficira, suđeno je u više navrata i u više zemalja bivše SFRJ (Srbija, Hrvatska, Slovenija), a on je tvrdio da bi jednako postupio i spasao vojnike i svoje podređene u bilo kojim okolnostima.

U Varaždinu je, kako je govorio, tehniku i oružje onesposobio, te nisu dospeli u ruke neprijatelja.

U Beogradu je bio osuđen za izdaju, ali je nakon pritiska javnosti, posebno nevladinog sektora, najpre bio aboliran, da bi 2010. godine Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu protiv Trifunovića i njegovih saradnika Popova i Raduškog.

Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević rekla je da heroji postoje, te da je nemoć jednog društva da ne prepozna heroje poraz tog društva.

Pavićevićeva je rekla da je general Trifunović od 1991. godine čovek koji se nalazio izvan društva i sistema kojem je odano služio, te da je "od devedesetih jasna priroda zločinačkih režima u kojima mu se sudilo".

Advokat Vladimir Đerić rekao je da se protiv generala Trifunovića u Beogradu vodio montiran proces i da se može reći da njegova rehabilitacija nije bila potpuna.

"Izgleda je bilo lakše rehabiltovati ga, nego vratiti mu stan", rekao je Đerić i naveo da je odluka generala Trifunovića iz septembra 1991. godine bio izbor koji je nosio do kraja života.

Prema rečima Dragana Đilasa, general Trifunović je bio nevin, a osuđen je zbog naredbe političkog vrha.

Đilas je rekao da veruje da je pravda dostižna i da pobeđuje, ali da kod generala Trifunovića nije stigla da pobedi do kraja, podsetivši na stambeni problem generala koji nije bio rešen.

Ističe da je odbijao stan koji bi dobio na korišćenje od Grada Beograda i rešenje po kome bi iznajmljivanje plaćali donatori, a prihvatio je od njega kao lični poklon samo laptop.

Za lidera Nove stranke Zorana Živkovića Vladimir Trifunović bio je "gospodin general Trifunović", navodeći da mu se nismo dovoljno odužili, te predložio da se tako nazove jedna ulica u gradu.

Na trbini je pročitana izjava generala Trifunovića iz jednog intervjua, koju je pročitala novinarka Antonela Riha, u kojoj je objasnio svoju odluku o predaji kasarne u Varaždinu kada je, između ostalog, rekao da nije želeo da vojnici budu topovsko meso, a skup je završen minutom ćutanja.

Vladimir Trifunović, koji je rođen 1938. godine u Prijedoru u Bosni i Hercegovini, od povratka iz Varaždina 1991. godine živeo je u maloj sobi beogradskog hotela "Bristol".

Objavio je tri knjige o svom stradanju: "Moja borba za istinu", "Buđenje savesti" i "Neću milost".