"Nomokanon" Svetog Save zvanični poklon ministra pravde Srbije

Naime, to izuzetno delo naše baštine, poznato i kao Zakonopravilo, Ministarstvo pravde je prevelo na savremeni srpski i engleski jezik, a zatim ga odštampalo kao knjigu.

Zakonopravilo je, kako kažu u ministarstvu, štampano u malom tiražu i predstavljaće službeni poklon ministra pravde.

U izjavi za Tanjug pomoćnik ministra pravde Vladimir Davidović objašnjava da se Ministarstvo opredelilo da sačini odabir tekstova iz Nomokanona, jer to delo predstavlja najvažniji državni, crkveni, pravni, istorijski i književni rukopis srpskog naroda.

"Ovaj kodeks predstavlja prvi ustav srpske srednjovekovne države. Zakonopravilo je nastalo svega četiri godine posle Magna carta libertatum – engleske Velike povelje o slobodama iz 1215. godine i bilo je glavni izvor propisa za Dušanov zakonik, koji je nastao 130 godina kasnije, 1349-1354. godine", objašnjava Davidović.

Tom zbirkom propisa, koja je široj javnosti manje poznata od njenog sledbenika Dušanovog zakonika, uređuju se odnosi u svim oblastima društvenog života, pravni položaj pojedinca, a pojedina njegova rešenja se protežu do danas.

Poseban značaj tog pravnog akta je u tome što je pisan razumljivim, narodnim jezikom, navodi Davidović i dodaje da je Sveti Sava birao građu za Nomokanon prilagodavajući odredbe potrebama novouspostavljene srpske države i crkve.

Delovi Zakonopravila kojima se uređuju građanski odnosi oslanjaju se na rimsko pravo, naročito na izvode iz Justinijanovih Novela, Zbirku zakona iz Justinijanovog Zakonodavstva i Prohiron iz 879. godine, koji predstavlja zbornik vizantijskog građanskog, krivičnog i procesnog prava, naveo je pomoćnik ministra.

Kada je u pitanju deo koji se odnosi na crkveno pravo, on sadrži sinopsise, prethodne nomokanone, pravila svetih apostola i svetih otaca, odluke vaseljenskih i pomesnih sabora i Mojsijevo zakonodavstvo.

Između ostalog, Nomokanon sadrži i norme o ubicama i razbojnicima, o robovima, o onima koji se okupljaju izvan Saborne crkve, koji se "igraju i opijaju", koji nemoćne ismevaju, o tome kako ne treba na svadbama igrati i plesati, o lopovima, razbojnicima, pljačkašima grobova, kradljivcima svetinja, o pozorištima, igrama i lovu.

Neke od normi Nomokanona kažu:

- Koji je postavljen za novac neka se izvrgne kao i onaj koji ga je postavio.
- Klirik koji jemči neka se izvrgne.
- Klirik koji lihvu uzima ili da prestane ili neka se izvrgne.
- Koji sebe predaju vračarama, 20 godina neka se kaju.
- Koji nenamerno ubije, 12 godina neka se kaje i klirik neka ne postaje.
- Preljubnik neka se kaje 15 godina.
-Ko venčanu ženu otera pa drugu uzme, 15 godina neka se kaje.
-Ako se potuku dva čoveka pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, i ovaj umire ali se oporavi ležeći na postelji, pa ako se pridigne odupirući se o štap i iziđe, neka ne bude kriv onaj koji ga je udario. Ipak neka mu da novca za lečenje i obogaljenost.
-Kad neko udari čoveka i ovaj umre, ako ga nije hteo ubiti nego mu da Bog dade u ruke, odrediću mesto gde može uteći ubica. Ako bi neko ustao na bližnjeg svog u želji da ga ubije pa potom pribegne žrtveniku mome neću ga primiti, neka se pogubi.

Nomokanon sadrži i norme o ubistvu čoveka i životinje, o svedocima i lažnim svedocima, o bludničenju, o preziranju.